ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери, ми само треба да је следимо.
ПРАВОСЛАВНО ХРИШЋАНСТВО
Убрзо пошто је Христово учење почело да се шири међу паганима, оне
који су поверовали у Христа и постали Његови следбеници у Антиохији су
почели да називају хришћанима.
Реч хришћанин је означавала да се онај кога тако називају предао Христу, да Му својим срцем припада и да следи Његово учење.
Назив хришћанин, који је добро одредио суштину Христових следбеника, био им је мио и из Антиохије се тај начин њихових означавања брзо проширио на све стране. Хришћани су се поносили тим именом, јер им је било драго да себе називају по имену Учитеља и Господа кога су волели. Често су на питање како се зову хришћани одговарали да се зову“хришћани“.
Јевреји и пагани су исто тако почели да их називају тим именом, везујући за њега сву злобу и мржњу коју су они осећали против Христа.
…Па ипак, ма колико да је хришћанима било драго њихово име, убрзо после настанка хришћанства оно често није одговарало свом садржају. Појавили су се људи који, називајући себе хришћанима, нису били Христови по духу. О њима је још Сам Христос изјавио: “неће сваки који ми говори:Господе! Господе! ући у Царство Небеско, но који твори вољу Оца Мојега, Који је на небесима“(Мт.7,21). Христос је чак прорекао да ће се многи издавати за Њега Самога, називајући се Именом Његовим:“Јер многи ће доћи у Име Моје, говорећи:ја сам Христос“(Мт.24,5).
Апостоли су у својим богонадахнутим посланицама упозоравали да су се лажни носиоци Христовог имена појавили већ у њихово доба и одвраћали су од сваког контакта са њима. “Као што чусте да антихрист долази, и сад су се појавили многи антихристи…Од нас изађоше, али не бијаху од нас…“ (1 Јн.2,18-19), пише Св.јеванђелист Јован Богослов.
Препоручујући ученицима да на сваки начин избегавају спорове и размирице у питањима која нису значајна за спасење(1 Кор.1,10-14), апостоли су им истовремено налагали да се потпуно клоне оних који не доносе истинско учење. Они су указивали да се не по имену, него по својој вери и делима препознаје прави слуга Божији(Рим.2,17-29), јер ако му име не одговара делима, оно јесте лажно.
Сам Господ у Откривењу које даде Св.Јовану Богослову страшно рече за оне који су лажно присвајали себи име следбеника Старог Завета:“Говоре да су Јудејци, а нијесу него синагога сотонина“(Отк.2,9).
На исти начин и хришћанин у правом смислу јесте само онај који исповеда истинско Христово учење и живи у складу са њим.“Одвојисте се од Христа…и од благодати отпадосте“(Гал.5,4), пише Св.Апостол Павле о онима који изопачују истинско учење. Много је таквих кваритеља истинске вере који су наставили да лажно носе хришћанско име живело још у доба апостола, а још више се појавило у наредним вековима. За разлику од таквих лажних хришћана, они који исповедају истиниту веру су почели да се називају православнима, јер истинско хришћанство јесте у слављењу Бога сопственим животом.
“Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима“, заповеда Христос (Мт.5,16). А славити Бога сопственим животом је могуће само онда када ми имамо праву веру и ту веру у то да истина заиста постоји изражавамо речима и делима. Зато је православни у правом смислу онај који исповеда праву, тј.истинску веру и живи у складу са њом.
Називајући нашу вероисповест православном, ми је разликујемо од лажног хришћанства, а зовући себе православним тиме показујемо да је наша вера истинско, аутентично и целовито хришћанство и да је наша дужност да тачно испуњавамо његово учење.
А да Православље не носи то име узалуд, него да је стварна истина која искључује могућност постојање било какве истине и да је Православна Црква управо она за коју је Христос рекао:“Сазидаћу Цркву своју и врата пакла неће је надвладати“(Мт.16,18), о томе сведоче и то потврђују многа знамења која су се догодила од оснивања Цркве и данас не престају да се очигледно пројављују у Цркви Православној, као и чуда не само старих него и светих угодника Божијих који засијаше у најновијим временима.
Зато нам приличи да ускликнемо радосно:
“Ово је вера апостолска, ово је вера отаца, ово је вера Православна, ова вера васељену утврди“.
Св.Јован Шангајски-чудотворац последњих времена.
О ЈЕРЕСИ У ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА И ХРАБРОМ ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ
Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице и побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи и, као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и преластиће (обмануће) многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабране. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да унакажава Предање Светих Отаца од Духа Светога, учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове « типике » приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу.
Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће поставити своје слуге и побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите и у незнању. Он је рекао : « По плодовима ћете их познати ». И ти по плодовима, то јест по деловању јеретика, настој да их разликујеш од правих пастира. Ти духовни лупежи, који разграбљују духовно стадо « не улазе на врата у тор овчји него прелазе на другом месту », као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божије уставе. Господ их назива разбојницима. Заиста, њихова права дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбљивати. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног времена скривати своје злојеверје, или ће неприметно унакажавати божанствену веру, да би боље успели, обмањујући и варајући неискусне. Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво, који руководи јересју, не трпи благочашће. Као вукове у овчијој кожи препознај их по њиховој гордељивој нарави, сластољубљу, властољубљу – то ће бити клеветници, издајници, који свуда сеју мржњу и злобу, зато је Господ и рекао да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су – смирене, братољубиве и Цркви послушне.
Велике притиске од јеретика трпеће монаси и монашки живот тада ће бити изругиван. Осиротеће обитељи, смањиће се број монаха. Који остану, трпеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да иноке привуку на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових претњи малодушни ће бити веома понижени. Ако доживиш то време, сине мој, радуј се, јер ће тада верници, који не буду имали других врлина, венце добијати само за стајање у вери, по речи Господњој : « Сваког, ко Мене призна пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Небеским . »
Бој се Господа, сине мој ! Да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи и прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ…и свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг. Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имање и богатство и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савест, говорећи : « Сачуваћемо и спасићемо манастир и Господ ће нам опростити. » Несрећни и заслепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити свети манастир него голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.
Али, Бог је јачи од врага и никад неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја света, али ће они бирати усамљена, пуста места. Не бој се невоља, него се бој погубне јереси, јер она одгони благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповедио да јеретика сматрамо као незнабошца и цариника. И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај на подвиг исповедништва и подношења страдања, као добри војник Исуса Христа (2. Тим. 11, 1-3), Kоји рече : « Буди веран до смрти и даћу ти венац живота » (Откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у векове векова. Амин.
Свети Анатолије Оптински
Све док нам је наша вера чиста и неукаљана, дотле има наде за сваког Србина понаособ, и народ српски у целини. Зато нам је велики светитељ наш – Николај Жички и оставио у аманет ове богонадахнуте речи:
„О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злобник ишчупао веру из душе твоје, бићеш јевтинији од замуклог славуја, и чудовишнији од очупаног пауна. Брани дакле веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера – храна, вера – одело душе твоје, вера – здравље твоје, вера – песма твоја и радост и весеље, вера – вредност твоја, вера – цена бића твога, вера – пламен Божанства у теби, Србине брате мој”.
„Наша вера је крвљу запечаћена и зато нема одступања! За веру се умире!“ отац Симеон Рукумијски
Дана 06/19.12.2010. лета Господњег
Никољдан- Св.Николај Арх.Мирликијски