Свети Никодим Светогорац: КАКО СЕ ХРИСТОВ ВОЈНИК МОРА ИЗЈУТРА СПРЕМИТИ 3А БОРБУ


Sveti Nikodim Svetogorac

Чим се изјутра пробудиш и прочиташ молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме, – први посао нека ти буде да се повучеш у своје срце. Кад то учиниш, сети се да ти са једне стране стоји непријатељ и страсна жеља, с којима си у рату и који су готови да те нападну. Зато одмах донеси одлуку или да победиш или да умреш, али да не одустанеш. Сети се исто тако да ти са друге стране стоји победоносни Војсковођа твој, Господ Христос, са Пресветом Својом Мајком и мноштво светих анђела на челу са арханђелом Михаилом, готови да ти притекну у помоћ, и зато се одушеви надом.

Ето, устаће на тебе кнез пакла са својом војском и почеће распаљивати у теби страсне чежње, завараваће разним лажним обећањима твоју склоност угађања себи само да би се престао борити са страшћу и да би јој се покорио и увераваће те да је то боље и мирније. Али ћеш истовремено и чути глас здесна – да будеш опрезан. То ти шапће и одушевљава те твој анђео чувар у име Господа и војске Његове. Предстоји ти борба са страшћу и другим твојим непријатељима, говори ти Он. Не плаши се и не бежи с бојног поља. Јер Сам Господ Исус, твој Војсковођа, стоји близу тебе, окружен анђелима, спреман да се с тобом бори против непријатеља. Он неће дозволити да те непријатељи оборе и победе, јер је обећано: Господ ће се борити за вас (II Мојс. 14,14). Зато стој чврсто, труди се да не подлегнеш, него напрегни сву снагу да одолиш нападу вапијући из дубине душе: Немој ме дати на вољу непријатељима мојим (Пс. 27,12). Обрати се Господу своме, Богородици, свим анђелима и светитељима. Доћи ће ти помоћ и победићеш, јер је написано: Пишем вам, младићи, (срчани и ватрени борци), јер надвладасте нечастивог (I Јов. 2,13). Не мари што си слаб и спутан рђавим навикама и што су непријатељи твоји јаки и многобројни. Много је силнија моћ Онога Који те је створио и искупио. И несравњено је јачи од свих Бог, твој заштитник у овој борби, као што је написано: Господ крепак и силан, Господ силан у боју (Пс. 24,8). Поред тога, више Он жели да те спасе, него што твој непријатељ жели да те погуби. Зато се бори и никада не осећај напор, који у ту борбу улажеш, као терет. Јер се тим трудом, принуђавањем себе на добро и одрицањем од порочних навика без жаљења себе, задобија победа и збира ризница којом се купује царство небесно и душа заувек сједињује с Богом.

Тако сваког јутра почињи, у име Божје, борбу са својим непријатељима неуздањем у себе и надом на Бога. Молитвом принуђавај себе на потребне трудове и духовне подвиге, а нарочито се помажи умно – срдачном молитвом: Господе Исусе Христе, помилуј ме. То страшно Име сија као мач у срцу и као гром погађа зле духове и страсти. Зато је св. Јован Лествичник и казао: „Именом Господа Исуса Христа бичуј непријатеље“. О тој ћемо молитви говорити касније у нарочитом поглављу. Тим оружјем, понављам, побеђуј непријатеље онако како сам ти већ саветовао: прво, противљењем страсти, затим, мржњом према њој и најзад, делима врлине која јој је потпуно супротна. Разуме се, све се то мора вршити у молитвеној атмосфери. Чинећи тако, радићеш дело угодно Богу твоме, Који са својом прослављеном Црквом на небесима посматра твоју битку.

Тежак је и заморан тај бој, али се не жалости и не опуштај руке. Мисли да смо дужни да служимо своме Богу и да нам је, ако хоћемо да живимо, борба неизбежна, јер чим се престанемо борити, осуђени смо на смрт.

Пази да те непријатељ не превари наговарањем: „Попусти само за један час“.

Шта ћеш постићи ако одступиш од живота по Богу и предаш се свету, његовим радостима и телесним насладама? Постаћеш богоодступник, а то је страшно бити и један тренутак, а камо ли један час. Уз то, зар је то обично дело да би трајало само један час? Неће ли проћи у томе животу, противном Богу, час за часом, а потом дани за данима и године за годинама? А онда? Ако се Бог смилује над тобом и даде ти да се освестиш, отргнеш од те ђаволске замке и пробудиш од греховног сна, ипак мораш ступити у борбу коју сада избегаваш, с том разликом што ће касније борба бити далеко тежа и болнија, а поред тога и са слабијим изгледима на успех.

Ако те Господ остави у рукама твоје зле склоности и непријатеља, шта ће бити? Нећу понављати, рећи ћу ти само: размисли! Јер ко то не зна? После живота у мучним оковима злих страсти, опијености чула, али без правих радости, доћи ће изненада час смрти, страшно и мучно стање душе, које ни реч Божја није могла изразити, него је само казала: Тада ће рећи горама и камењу: падните на нас (Откр. 6,16). Тај крик који почиње у часу смрти продужиће се до свршетка света, слушаће се у час Страшног Суда и увек без одзива. Не буди толико безуман да се свесно бациш у вечне адске муке, уклањајући се тренутних подвижничких трудова и борбе. Као разуман човек боље је да сада учиниш незнатне напоре духовног војевања, да би, кад победиш, добио венац и био у заједници с Богом и овде и тамо – у царству небесном.

 

Свети Никодим Светогорац из књиге ,,Невидљива борба“