Свети Исак Сиријски: Уздање у Бога је стена необорива


Sveti Isak Sirin

На свим путевима којима у свету ходе људи неће наћи мира док се не приближе уздању у Бога и надању на Њега Јединога.

Ко се у Бога узда, стамен је у срцу, и сви људи виде честитост његову и пред  непријатељима је вазда хвала његова.

Ко уста своја уздржава од клевете, тај срце своје чува од страсти.

А ко срце своје чува од страсти, тај непрестано гледа Господа.

Ко стално о Богу размишља, тј од себе демоне одгони и искорењује семе њихове злости.

Ко душу своју непрестано надгледа, у њега се срце откривењима увесељава.

Ко вид свога умa унутар самога себе усредсређује, тај зору Духа у себи сазерцава.

Ко се сваког блуђења ума узгнуша, тај сазерцава Владику свога унутар срца свога.

Ако волиш чистоту, у којој је могуће сазерцавати у Владику свију, онда никога не клевећи и не слушај онога ко клевеће брата свога. Ако се други пред тобом препиру, затвори уши и бежи одатле да не слушаш изразе гневне, и да не умре душа твоја, лишивши се живота. Срце раздражено не прима у себе тајне Божије, а кротки и смиреноумни (човек) источник је тајни новога века.

Ко је болестан и зна своју болест, тај је дужан да себи тражи лека. Ко сазна од чега је болестан, тај је већ близу излечењу своме, и лако ће га пронаћи. Отврдлошћу срца умножавају се болести његове; и ако се болесник противи лекару, мучење његово се увећава. Нема греха неопростивога, осим греха непокајанога.

Држи у себи свагда у сећању оне који те добродетељима превасходе, да би свагда у себи сагледавао недостатке своје спрам мере њихове. Држи свагда у уму најтеже невоље невољних и огорчених, да би сам приносио дужно благодарење за мале и ништавне невоље кроз које пролазиш и да би био у стању да их са радошћу подносиш.

Тешко је младости да се без вежбања под јарам светиње упрегне. Почетак помрачења ума (када знаци његови почну у душу да се пројављују) пре свега огледа се у лености за службу Божију и молитву.

Јер, путу ка душевној саблазни, по правилу претходи отпадање душе од овога (двога). Када се, пак лиши помоћи Божије, душа лако пада у руке противника својих.

А такође и, чим пoчне да занемарује дела добродетељи (врлине) душа се неприметно увлачи у оно што је добродетељи супротно.

 

Са руског:

Матеј Арсенијевић

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/uzdanje.htm