Старац Јефрем Аризонски : Иду тешки дани


starac jefrem arizonski

        „Треба бити спреман јер ће ускоро почети велике тешкоће“

Ово предсказање је било речено игуману једног манастира на Светој Гори, који је недавно посетио старца и поставио му питања о даљем развоју догађаја у Грчкој. Старац каже савршено јасно: „Иду врло тешки дани…“ Манастир је већ укључен у „кризну групу“, а игуман сноси одговорност за то да припреми манастир за врло тешке дане на неодређено време.
Све ово што је речено могло би се схватити као злобна шала. Али није тако… Нажалост, будућност је и те како видљива, чак и голом оку, јер сви можемо да видимо оно што долази, то јест, несрећу и глад…
„Не могу да разумем људе. Сви питају: ’Хоће ли мене погодити нове мере?!’ Искрено, не могу да разумем до које је мере савремено друштво разједено, па чак и људи који живе у овој земљи. Нико не показује бригу за свог ближњег. Нико се не брине и не узнемирава због проблема који куцају на врата његовог суграђанина, његовог суседа. Сви размишљају о томе како ће се те ’мере’ одразити на њиховим властитим интересима…
Искрено верујем да ће нам Бог пружити могућност да заједнички савладамо тешкоће. Грчко православље је дало велике савремене људе који су посветили себе Богу у својим напорима, који су водили битку за спасење људских душа. Отац Порфирије, отац Пајсије, отац Јосиф, то су старци који су проливали крв у свом подвигу за људе; у тој борби они изгоне несрећу и зло из срдаца људи који су им долазили… Каквог већег морала може бити? Зло је разбило породицу, образовање. Оно је разбило сваку ћелију друштва, и сада доживљавамо последице тог рата. Људи јуре и не показују бригу за своје ближње. Друштво које смо ми познавали више не постоји. Данас влада егоизам… Зашто? Зато што су неки људи само глумили грчку природу и карактер, те су упропастили све оне особине које су биле својствене Грцима, а које би се могле спасти. Не разумем! Егоизам живи и влада, док је обмана постала ’дар’. Одрасла су поколења која су научена како да отимају. То је у сваком погледу неразумно… Наравно, што више ’отмеш’, то ћеш се више трудити да избегнеш казну. Бог то види. Данас је неопходно дати неким људима велики шамар, уздајући се у то да ћемо ићи у животу заједно, као што се догађа и с пијаним човеком…“
То су те потресне речи које ми је данас дао за размишљање светогорски монах. Глас му је задрхтао услед узбуђења и бриге због онога што се данас догађа.
„Моли се“, рекао ми је. „Говори и другима да се моле. Не заборави и држи на уму оно што сам ти говорио. Па где је та одважност оних за које нису постојале никакве препреке? Где су она храбра деца која су дала своју крв за све нас? Ова земља је натопљена крвљу. Велико зло је то што њом владају туђи и недостојни људи… Молите се!“
Шта да кажем? Сетио сам се речи старца Јефрема Аризонског: „Долазе врло тешки дани. Пазите на своју душу. Сакупите се и дајте себи подвиг…“ То је говорио пре неколико месеци. А данас већ постаје јасно: „У септембру ће почети тешкоће…“
Старчеве молитве се узносе за све нас. Али ми постављамо питање шта треба да учинимо како бисмо помогли самима себи. Ми смо просто забринути хоће ли нас погодити те мере. „Неко треба да вам каже да не живите у сну, нити у кошмару. Ви живите у ужасној реалности која се стално погоршава…“ А ми себи постављамо питање: „Хоће ли ме погодити нове мере?“


Константин

Извор: Православни апологета

Геополитика бр. 48, јануар 2012.