Украјински унијати, баптисти и сајентолози истерују руско православно свештенство


ПОД ХУНТОМ НАГЛО ИНТЕНЗИВИРАНО ФОРМИРАЊЕ ОБЈЕДИЊЕНЕ АУТОКЕФАЛНЕ АНТИРУСКЕ „УКРАЈИНСКЕ ЦРКВЕ“

Током свих година независности, украјинска власт систематски је уклањала руски језик и Руску цркву у Украјини – главна утврђења руске нације. Прво је донела антируски закон о језику. Сад су се енергично латили Цркве
Одлази и изван Украјине познати мисионар, водитељ телевизијских емисија протојереј Андреј Ткачов. Отишао је и митрополит Одески и Измаилски, Агафангел. И старешина Кијево-Печорске лавре, Павел, напустио је Кијев. Убијен је свештеник Павел Жученко, духовник добровољаца народне војске Донбаса…
Прогон свештеника и ослобађање од непожељних је покушај да се из украјинске земље ишчупају руски корени, посебно ако се узме у обзир да су у Украјини на власт дошли баптисти, сајентолози, протестанти и католици
Пише: Платон БЕСЕДИН,  књижевник

Ukrajina crkva kordon

ПРОТОЈЕРЕЈ Андреј Ткачов, свештеник Украјинске православне цркве Московског патријархата, један од најпознатијих у јавности, напушта Кијев. Напушта умногоме не својом вољом.

Ткачов је у православном свету познати мисионар, водитељ телевизијских емисија, уредник часописа „Отрок“, човек на чије проповеди су настојали да доспеју православни верници не само Кијева, него и из читаве Украјине. Његов одлазак постаће одјек.

Не скривајући своје русофилске ставове, Ткачов је од првог дана строго критиковао евромајдан. Његове присталице назвао је безумницима и страшним непријатељима, упућујући им болести и патње. После тога је био позван у Кијевску митрополију на испитивање. Касније се извинио.

Међутим, његова реторика у односу на евромајдан, а затим и у односу на нову украјинску власт и даље је остала оштра. Умногоме је управо она, као и раскол унутар Украјинске православне цркве, приморала овог свештеника да потражи уточиште у Москви. Он се опростио од парохијана Храма Луке Кримског и благословио новог протојереја, оца Валентина, наглашавајући да га паства подржава без обзира на све токове и намере споља.

Његови противници пожурили су да његов одлазак аргументују личним особинама и разлозима. Али, највероватније је да је случај Андреја Ткачова само део доминантне тенденције.

Православно свештенство Украјине више пута је јавно изјављивало да су руски свештеници изложени нападима и претњама од стране екстремно настројених снага и власти.

У Москву се преселио секретар Одеске епархије, протојереј Андреј Новиков, који је изјавио: „Ја сам рођени Одешанин, али се сада осећам као изгнаник. Не могу да боравим у Украјини у условима у којима ме отворено прогоне“.

Из истих разлога је пре њега ту земљу напустио руководилац сектора за верско образовање, катехизацију и мисионарство Одеске епархије, протојереј Олег Мокрјак.

Отишао је и митрополит Одески и Измаилски, Агафангел.

Старешина Кијево-Печорске лавре, Павел, напустио је Кијев.

Убијен је свештеник Павел Жученко, духовник добровољаца народне војске Донбаса.

Руски православни свештеници више пута су изјављивали да у Украјини постоје црни спискови свештеника који подлежу уклањању. О томе је посебно говорио Јефимов, протојереј Храма Антонија и Феодосија Печорских у Васиљкову: „Ја сам међу првима увршћен у месне спискове за прогон због тога што сам неколико пута био на мајдану и причешћивао припаднике војске и официре „Беркута“.

Нажалост, то је само део примера прогона и физичког деловања на руско православно свештенство у Украјини, које су много пута називали „духовном петом колоном“ и током свих година независности покушавали да са мањом или већом ревношћу протерају из земље. Изгледа да је евромајдан у пуној мери пружио прогониоцима ту могућност.

Такву ситуацију умногоме је створио парохијанин УПЦ МП – Украјинске православне цркве Московског Патријархата – Виктор Јанукович. Како је саопштено, у септембру прошле године управо је он приморао митрополита читаве Украјине, Владимира (Сабодана) да потпише скандалозно „Обраћање Цркава и верских организација украјинском народу“. Владимиров потпис налазио се испод потписа расколника Филарета, поглавара УПЦ Кијевског патријархата.

Потписници су молили да се украјинском народу не смета да буде део европског цивилизацијског простора, а Украјини – да буде независна држава међу слободним европским народима.

„Обраћање Цркава и верских организација“, које су подржали представници различитих конфесија и које је упућено у ЕУ, у суштини је постало антируски манифест и верска подршка тада започетој европској кампањи Виктора Јануковича који је заподенуо, а касније одустао од евроинтеграције од чијег захтевања је, заправо, формално и стартовао евромајдан.

Тада су монаси Кијево-Печорске лавре у међусобним разговорима говорили да Владимир није потписао „Обраћање“ без утицаја државе и своје тешке болести.

„Консолидација митрополита са расколницима“ озлоједила је свештенство и паству Украјине. Ипак, свој протест отворено је изразило само највеће братство на истоку земље – у Свето-Успенском манастиру који се налази у селу Никољско у Доњецкој епархији.

Братство тог манастира изјавило је да је „Обраћање“ полазиште за излазак Украјинске цркве из Московског патријархата и за оснивање украјинске аутокефалности коју би држава лакше контролисала.

Садашње промене у животу цркве Украјине потврђују њихову далековидост. Започети правац на потискивање присталица Руске православне цркве и обједињавање у јединствену аутокефалну формацију под контролом украјинске државе нагло је интензивиран.

То схвата не само свештенство, него и паства. На пример, неколико мојих познаника који су радили у Кијево-Печорској лаври напустили су је јер нису имали снаге да гледају промене које се тамо дешавају.

Удар на руско православно свештенство је – инструмент тоталитарне политике Украјине у искорењивању сваког другачијег мишљења.  Прогон свештеника и ослобађање од непожељних је покушај да се из украјинске земље ишчупају руски корени, посебно ако се узме у обзир да су у Украјини на власт дошли баптисти, сајентолози, протестанти и католици.

Основа сваког народа у свакој земљи, пре свега су језик и вера. О томе је на примеру Шпаније и латинског света у САД размишљао књижевни критичар Лав Пирогов: „Само две ствари – језик и вера. За њих се и држи“.

Током свих година независности, украјинска власт систематски је уклањала руски језик и Руску цркву у Украјини – главна утврђења руске нације. Није случајно што је први закон који је лобирала нова украјинска власт – закон о руском језику. Сад су се енергично латили Цркве.

Започет је исход руског православног свештенства из Украјине.

Превела Ксенија Трајковић

Извор: ФАКТИ fakti.rs