ЗАТРУБИ ТРУБО, ТРУБНИМ ГЛАСОМ!


odbrana-vere-od-krivoverja3

-Поводом другог издања књиге владике Артемија-

Из штампе је изашло друго издање књиге владике Артемија  „ОДБРАНА православног исповедања вере  ОД КРИВОВЕРЈА  проф. др Игњатија Мидића епископа браничевског.“
Невероватно, али истинито, прво издање ове душекорисне књиге је разграбљено за непуне три недеље.
Зашто?
Зато што они који „говорећи да су мудри полудеше“ (Рим. 1,22) унеше пустош у наше духовне просторе. Лажни учитељи преварно  изведоше србске богослове и сав србски род  из светосавског врта у вероломну јеретичку пустињу екуменизма  у којој су, одавно,  пресахнули извори воде живе. И тако нас поче мучити жеђ.
И шта бива?
„Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже!“ (Пс. 42,1)
И као што опустела жедна земља, испуцала од жега и врућих ветрова, упија капи благородне кише и из ње изнова проклија живот, тако је и ова душекорисна књига владике Артемија својеврстан радостворни облачић који је заклониио уморне душе од припеке зловерја, безверја, кривоверја, лажи, обмана, превара, издаје…
Ова књига је још један Јаковљев студенац коме журе они у чијим срцима жубори стих Псалмопојца: „Жедна је душа моја Бога, Бога живога…“ (Пс. 42,2).
Цркву нашу свету, у овом зловремју издадоше лажни пастири. И  будући да су власти имајући у Цркви напустили стражу, на коју су постављени са задатком да чувају и сачувају веру светих и богоносних отаца нашијех, на стражу се спрема народ. Онај народ – који је, во вјеки вјеков, био и остао „чувар вере“ – како устврдише Свети Оци, креће на свој богодани задатак: На устанак за одбрану Православља. Правоживља.
Уза се, попут Давида, народ Божји узе праћку. А владика Артемије верном народу додаде ,,каменчић”: књигу ,,Одбрана православног исповедања вере од кривоверја…”
Од чијег кривоверја?
Да ли сје то само кривоверје еп. Игњатија?
Не, није, народе србски!
То јесте било кривоверје еп. Игњатија, све до 2007/2008. Од тада, када су господа епископи, Синод и Сабор СПЦ добили на руке ову књигу и компакт диск, то више није кривоверје еп. Игњатија.
То је, авај, кривоверје свих оних који ћутањем одобрише да се јеретичко семе сеје по србској, православној, светосавској њиви.
Јер, “ћутање” је најгласнији  говор раслабљених хомодуплекса. С једне стране, они се ћутањем саглашавају, аминују, одобравају… светогрђе на богословском факултету преко кога се шири духовна трулеж и зараза у народу. Са друге, пак, стране, они ћутањем издају Бога.
О књизи владике Артемија сам промуцао неколико реченица, у сусрет првом издању, у тексту ,,ТРУБАЧ НА УЗБУНУ”.
У сусрет овом, другом, издању књиге владике Артемија, желим да одшкринем „Тамнички прозор“ владикиног учитеља и земљака, Светог Николаја Лелићког, молећи вас, браћо Срби и сестре Србкиње, да приклоните своје ухо том прозору. Иза његових решетака зачућете призив:
„Придите поклонимо се цару Богу нашем. То је позив светих пророка и светих апостола. То је позив цркве. И сви који су се одазвали нису се постидели…
Придите поклонимо се Христу цару Богу нашему. Тако су викали мученици хришћанским мучитељима. А мучитељи су њима претећи говорили: Ако се не поклоните кипу ћесареву, онда сте издајници и велеиздајници. Јер је ћесар Бог на земљи, њему се треба клањати. На то су мученици, у крви и ранама до последњег издисаја одговарали. Само је један једини човек у свету био прави, вечни и бесмртни Бог, а то је Господ наш Исус Христос од Деве рођени, који је за нас умро и за кога ево ми умиремо. Умро је и васкрсао је, и није сад мртав, него жив. Приђите, дакле, бедни незнабошци и поклонимо се сви бесмртном Христу цару Богу нашему. – Ко је год послушао овај позив светих јунака Христових, тај се није никад постидео, и није се плашио од смрти него се радовао смрти…
Придите поклонимо се самоме Христу цару и Богу нашему. Тако трубе свештени трубачи по свој васиони, ево већ две хиљаде година. Нема цара осим Христа. Нема Бога осим Христа. Нема Спаситеља осим Христа. Нема исцелитеља, ни васкрситеља, осим Христа. Ајдете, децо Божја, придите, поклонимо се и припаднимо с вапајем за помоћ самоме Христу цару и Богу нашему.
Ко год је послушао овај трубни глас, тај је у животу право ходио, у мукама јуначки се борио, на смрти се радовао, а у оном свету са Христом царовао, и царује. Ваистину, нико се није постидео.
Придите, поклонимо се злату. Златом се може све купити. Злато је наше једино свемоћно божанство. Тако вичу мамонисти, следбеници прастарих поклоника демону – мамону.
Други опет вичу: придите, поклонимо се челику. Челиком се може све покорити. То је божанство модерног времена.
Али који су се год поклонили злату, умрли су од глади. И који су се поклонили челику, од челика су погинули.
Увек, почетак дао је за право сатани, али је крај увек дао за право Христу. Зато сви ви, који сте се освртали, не осврћите се више. И који сте се колебали, не колебајте се више. И који сте сумњали, не сумњајте више!“ (Подвлачења М.С.)

Поштовани читаоче,
Ова књига ће ти помоћи да се не осврћеш више!
Да се не колебаш више!
Да не сумњаш више!
Него да устанеш у одбрану оне вере коју ти ђедови предадоше.
И да је такву, чисту, неокаљану, пеупрљану изнесеш до унука твојих.
И да им је предаш, уз аманет, да је чувају и сачувају за далека нека покољења.
Дабогда тако и било.
Амин.

Београд,  недеље средопосне, 2014.
Милоје Стевановић