Озлоглашеном хрватском кардиналу Алојзију Степинцу папа Фрања даје ореол?


 

stepinac 1

РИМОКАТОЛИЧКА верска организација чека још само потпис папе Фрање Првог па да озлоглашеног кардинала Алојзија Степинца прогласи за – “светитеља”. Контроверзни хрватски надбискуп, који се 1998. године сматра „блаженим“, на корак је од уздизања на највиши ниво поштовања католичких верника. И док се најави Степинчевог ореола у Загребу увелико радују, српски историчари и борци за истину о геноциду у НДХ истичу да је недопустиво да се светим проглашава неко под чијим благословом су убијене стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома.

Степинца је за “свеца” предложила ватиканска Постулатура за канонизацију.

Упућени у збивања у Ватикану процењују да би Степинац ореол могао да добије већ до краја ове године. На потезу је сада папа Фрања, који је последња инстанца која може да спречи посвећење кардинала чија је биографија исписана оптужбама за најтеже злочине. Некадашњем загребачком надбискупу на душу се ставља активно учешће у стварању фашистичке Независне Државе Хрватске, сарадња са Павелићем и усташким злочинцима, масовно превођење српског становништва у католичку веру, као и инспирисање геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. У прилог томе говори и судски поступак који је после ослобођења спроведен против сарадника усташког режима, на коме је храватски кардинал осуђен на вишегодишњу казну затвора.

Загребачка надбискупија, хрватска држава и Ватикан већ деценијама раде на његовој глорификацији. На делу је тренутно последњи чин прања биографије једне од најконтроверзнијих личности усташког режима.

И ЈЕВРЕЈИ ПРОТИВ ПОСЛЕДЊУ наду у могућност да Степинац не буде проглашен за свеца противници његове канонизације полажу у папу Фрању Првог. Поглавар Римокатоличке цркве од почетка свог понтификата показао је велику прагматичност и мудрост у доношењу одлука. Степинчевој канонизацији противе се и јеврејске организације, а из Центра „Симон Визентал“ недавно је стигла порука да би све балканске државе, а посебно Србија, требало да се супротставе овој одлуци.

О томе најречитије говори изјава садашњег загребачког надбискупа Јосипа Бозанића који је вест из Ватикана дочекао речима:

– Степинца је бог позвао, а он се одазвао да буде компас хрватског народа. Тако је постао симбол хрватског католичког идентитета.

И док кардинал Бозанић и католички верници у Хрватској ишчекују датум канонизације није мало ни оних који у његовом проглашавању за свеца виде најгрубљу повреду и бруку хришћанске вере.

Глас против намере Ватикана да ратном злочинцу намени светитељски ореол дигао је између осталих др Србољуб Живановић, председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу. Он је писмом упућеном на адресе Владе Србије и Патријаршије Српске православне цркве у Београду затражио да ове институције упуте оштар протест Светој столици и размотре прекид односа са Ватиканом.

– Међународна комисија за истину о Јасеновачком систему хрватских логора не може да се помири са проглашењем ратног злочинца за једног од светитеља Римокатоличке цркве. Реч је о особи која је благосиљала кољаче Срба, Јевреја и Рома, лично насилно покрштавала и чинила низ других злочина – каже се у писму које је потписао др Живановић.

Канонизацији Алојзија Степинца најоштрије се противи и социолог и професор загребачког универзитета у пензији Светозар Ливада, који је био члан Комисије за утврђивање ратних злочина после Другог светског рата. Он истиче да је Степинац спровео прекрштавање 240.000 Срба у католичанство што је само по себи геноцидна радња.

– Степинац је за Анту Павелића говорио да је „божји изасланик“, а запамћен је и по изјави да „што се тиче православља, ту нема човјека, нема истине, нема морала“ – истиче професор Ливада. – Његов дневник никада неће бити објављен зато што је Степинац њиме сам себе осудио.

Новости – Срби на окуп