МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Русија се не шали, од Курске битке није било веће концентрације тенкова и оклопне технике уз Украјинску границу


Dislocation of Baltic Fleet infantry

Уочи референдума о независности Крима од Украјине, који је заказан за 16. март, све стране у украјинској кризи постепено се припремају и за евентуални војни одговор на украјинску кризу.

На одлуку Кијева, којом је одређен број политичара из нове власти у Симферопољу стављен на потерницу, кримске власти су реаговале контрамерама којима је одређеним политичарима из Кијева забрањен улазак на Крим.

На јавним иступима у Симферопољу наглашено наступају представници Татара, истичу економске погодности везаности Крима са Русијом у будућности, као и све погодности које ће Татари имати у будућој власти Крима изван Украјине.

Циљ је мотивисати Татаре да изађу на референдум и гласају за самосталну државу Крим, чиме би број оних који су за ту опцију, уз већину Руса овде, а сигурно и део Украјинаца који ће гласати за самостални Крим, био довољно уверљив за потврду већ донете Декларације о државној самосталности Крима и прекид свих уставно-правних веза с Украјином. На Криму живи и немачка етничка скупина и они су се већ изјаснили за прикључење Крима Русији. Барем је тако изјавио њихов лидер овде у Симферопољу.

На страну нових власти на Криму прешле су до сада 30 од 34 јединице војске Украјине на полуострву, изјавио је у парламенту Крима посланик Генадиј Басев. Прешле су јединице ПВО, обалске одбране, ваздухопловна база Белбек, пук унутрашње војске. Још одбијају да пређу Главна команда украјинске ратне морнарице и бригада морнаричке пешадије у бази Феодосија. Њихов морал је све слабији, плате нису примили већ два месеца, а полако им недостаје и храна.

Од ратних бродова Кијев сада може да рачуна на фрегату „Гетман Сагајдачни”, корвету „Тернопољ”, командни брод „Славутич” и десантни брод „Константин Уљшански”.

Родитељи морнара који су на украјинским ратним бродовима, а који су из базе Балаклава отпловили за Одесу, јуче су протестовали у Севастопољу затраживши од Кијева да се њихова деца одмах врате на Крим. Од борбене авијације Кијев може сада да рачуна на највише 70 авиона, све остало је ван оперативне употребе.

Па ипак, Кијев је у гранично подручје Перокопског земљоуза упутио своје војне јединице тако да овде у Симферопољу страхују да ће у ноћи између 14. и 15. марта доћи до оружаних провокација како би се спречило одржавање референдума.

Кримске власти су на прелазима Саљаково, Каличак и Чаплинка већ заплениле илегалне товаре оружја. Украјина је према Перокопу стационирала делове своје 79. аеромобилне бригаде, која је дислоцирана у Николајеву. Они су своја оклопна возила укопали одмах поред импровизованог граничног прелаза, а поставили су и минобацаче.

Широм Украјине покренуте су неке војне јединице: 30. механизована бригада у области Новограда-Волинског, Први инжењеријски самостални пук из Житомира, 95. аеромобилна бригада, у Лавову 80. аеромобилни пук, код Бердичева, област Житомира, покрет 26. артиљеријске бригаде са самоходним хаубицама „Мста”. Све те украјинске јединице наводно су појачане и припадницима „Десног сектора” и украјинским десничарима разних провенијенција.

Украјина има споразум са НАТО, потписан у априлу 2004, по којем НАТО војници могу да ступе на територију Украјине. Али се наравно поставља и питање из којих би то земаља могли да буду војници НАТО у Украјини?

Кијев ових дана понавља речи начелника Здруженог генералштаба америчких оружаних снага генерала Дембсија „да ће заштитити савезнике у Европи”, али је амерички генерал највероватније хтео да умири Естонију и Летонију, где је сада велика паника. И Грузија је своје оружане снаге ставила у стање пуне борбене готовости.

На аеродроме у Белорусији већ су стигли руски ловци Су-27, док су Руси појачали и своје снаге у области Калињинграда. Русија изводи и велике војне маневре уз украјинску границу, изведен је ваздушни десант са 4000 падобранаца, уз учешће тенкова, борбених возила, пешадије, артиљерије и тактичких ракетних снага, при чему сви врше интензивна борбена гађања у области Курска и Белгорода.

Од времена Курске битке није било веће концентрације тенкова и оклопне технике у тој области као данас. То је јасна порука властима у Кијеву, али и НАТО да Москва на Криму мисли врло озбиљно.

Мирослав Лазански

Политика