Игор Војиновић: УКРАЈИНА ЈЕ РУСИЈА


Данас је није тешко доћи до података, докумената и мапа гдје се лијепо види да је Украјина стара руска земља. Ко год другачије тврди, ради то из глупости или из зле намјере, а неријетко је у питању комбинација глупости и злобе. Види се како украјинске фашистичке бандите подржавају шиптарски терористи, усташе, муџахедини у Босни, Херцеговини и Рашкој, мађарска национална мањина и ЕУробски Срби. У Кијеву су примјећене и заставе сиријиских и чеченских терориста. Срби су начелу, ма гдје били, против фашистичког дивљања у Украјини и имају огромне симпатије према Беркуту. То је нешто урођено, осјети се повезаност. Зла са злом, добра са добрим.

26.02.2014. ФБР аутор Игор Војиновић

Формирање територије савремене Украјине

Свакоме је јасно да иза најновије револуције у Украјини стоји Запад. Методи су више него очигледни. Принцип је већ 20 година исти. Сами бандити револуционари су у погром кренули због ЕУ. Она им је идеал, као што им је то некада био и сам Адолф Хитлер. Колико год дивљали, рушили, палили, пљачкали, мучили, пребијали, протјеривали и убијали, они за Запад остају “мирни демостранти”! Обучени у разне комунистичко-нацистичке униформе у комбинацији са цивилном одјећом, фантомкама, разним кацигама, шљемовима и фашистичким капама. Кукасти крстови и звјерско понашање на “ЕУ Мајдану” не сметају ЕУ и РТС-у!
+
Бандити у Украјини три мјесеца праве хаос, крше све Божије и људске законе. Свирепо и брутално нападају институције државе Украјине и милицију. Председник Украјине Виктор Јанукович је све нешто килавио и поставио милицију као глинене голубове и жртвену јагњад фашистичким бандама. Оно што је он урадио је болесно и заслужује осуду на стрељање због велеиздаје и омогућавања бандама да чине гнусне злочине. Званично држање Руске федерације је такође срамотно. Њима је битинја Олимпијада ко симбол Новог свјетског поретка и безбожништва још од Антике, гдје се слави физичко такмичење, а не Бог. Да, Русија је направила најбољу Олимпијаду до сад и освојила највише медаља, али је руска власт “испустила” Украјину.
+
Не, није Украјина само руски комшилук. Битна стратегијска тачка. Мјесто усидрења Црноморске флоте и нуклераних ракета под контролом руске војке. Земља са бројним руским становништвом и економским значајем за продор руске енергетике на запад. То је све тачно, али је веома плитко и уско гледање на ситуацију. Такође, неки Срби и Руси погрешно гледају на Украјину ко на пријатељску државу и на некакав као братски украјински народ, чак их сматрају православним. То је тако јер нам Запад преко утицаја моћи намеће своју слику, да у случају отвореног супростављања агресији Запада и изродима, у ствари опет држимо проблем отворен до самог пакла. Можда је слијед догађа у прошлости мало комликован, али је истина једноставна.
+
Украјина је вјештачка држава, а такозвани Украјинци су вјештачки народ. Украјину и Украјинце су измислили комунисти да би ослабили Русију и уништили руски народ. Украјинци су уствари етнички Руси, али добар дио њих ту чињеницу одбија и има лудачку мржњу према свему руском. Као што је то случај са усташама у западној Херцеговини, Лици, Далмацији, Дубровнику или Црној Гори који су одбацили припадност србству и лудачки мрзе све србско. Украјина је уствари руско Косово, руска Црна Гора, руска Крајина. Украјина је руска земља.

карта конфедеративне Украјине

Данашња Украјина није јединствена цјелина ни етнички, ни религијски, ни култорошки, ни економски, ни традиционално, ни у чему. Украјина је вјештачка држава која мора да нестане. Што прије то боље. Уколико се хитно крене са гашењем Украјине биће мање несреће и крви.

+
Основни проблем код већине становника Украјине је национална и вјерска неодрећеност. Криза индентитета. Што би наш народ рекао – “Нити смрде, нит миришу”! Зато и јесу у огромном проблему. Украјинска власт је играла на двије столице, мало Запад, мало Русија. Чак се окретала ка Русији веома неискрено. Предходни властодржци ко Јушченко и Тимошенкова (који су узгред речено дошли на власт обојеним револуцијама) су имали отворену манијачку мржњу према свему руском, а робовски однос према Западу.
+
Не смије бити неодређености, то не доноси рјешење проблема. Бандити су веома одређени и опредељени. Они себе одавно не сматрају Русима, унијати су, римокатолици или атеисти. Знају шта хоће и како хоће. Веома су агресивни и подли. Нема с њима договора, нити им се ишта може вјеровати. Против њих се мора дјеловати одлучно и борбено. Тек када буду поражени, онда их натјерати на споразум о државној заједници у конфедералној Украјини, гдје би руске и проруске области имале своју самосталност и сигурност од бандита и Запада.
Погрешно је што и даље форсира “Партија региона” залагање за јединствену Украјину и што се под тим утицајем ораганизују добровољачки одреди на југоистоку под плаво-жутом заставом. Застава, грб и химна вјештачке државе Украјине су неприхвтљиви више и за Галицију и Волинију, одакле и потичу ти симболи, а руском становништву су само сметња и блокада ка слободи.
Одлични су поступци народа на Криму који је спалио плаво-жуту заставу и истакао руске тробојке уз масовно скандирање Русији. Тако треба, тако се то ради. Само под правим именом и правим симболима може бити среће. Шарене лаже скривају отров и огањ. Могло се можда и другачије, али је те шансе килави Јанукович пропустио и сад не може другачије. Мора отпор и самоорганизовање. Јасно и одлучно. Банде харају Кијевом, Галицијом и Волинијом, а централни дио Украјине је у чудном стању. Одеса се неда, Рутенија је мирна. Све су то чињенице, које се морају имати у виду. Нема чекања, нема времена. Банде Запада не стају. Они се иживљавају над народом и милицијом у Кијеву. Како то ико може с миром гледати? Што је још горе, даје им се онда подстрек да крену даље.

+
Јесте у Украјини 22% Руса, 77% Украјинаца и 6% осталих. Руси су сви нормално у РПЦ, а ови остали 50,44 % – следбеници Украјинске православне цркве (Кијевска Патријаршија). Ова црква је настала 1995. године послије стицања независности Украјине. Патријарх је Филарет који је био Митрополит Кијевски и све Украјине Руске православне цркве. 60 % вјерника ове цркве живи на западу Украјине. Ова црква која у богослужењу користи украјински језик није призната од осталих православних цркава.
+
26,13 % чине следбеници Украјинске православне цркве (Московска Патријаршија) која има највећи број цркава у Украјини. Ова црква има 35 епархија и 10.875 парохија, од којих се највећи број налази у централним, јужним и источним дијеловима Украјине. Митрополит Владимир Кијевски има јурисдикцију унутар земље, и број свештеника износи 9.072. Ова црква у богослужењу користи руски и старословенски језик. Од тога 7,21 % су следбеници Украјинске аутокефалне православне цркве. Ова цркве је основана 1919. године у Кијеву, забрањена је за вријеме Совјетског периода, и поново легализована 1989. године. 70% вјерника ове цркве живи на западу Украјине. Због очекиваног уједињења православних цркава у Украјини, после смрти патријарха Дмитрија није именован нови, врховну црквену власт обавља Митрополит Тернополски и Подолски Методије, са којим су велике епархије: Харков-Полтава, Лавов, Ривне-Волин и Тавроја званично прекинуле комуникацију и прешле под директну јурисдикцију Васељенског (Цариградског) патријарха Вартоломеја. Ова црква у богослужењу користи украјински језик.

+
Унијати – следбеници Украјинске грко-католичке цркве. Настала је црква послије Сабора у Бресту 1596. године са циљем да уједини православне и католичке вернике, забрањена је за време Совјета 1946. године и поново легализована 1989. године. Има око четири милиона верника у Западној Украјини. Користи се у богослужењу украјински језик.
Католици – следбеници римокатоличке цркве. Овој цркви припадају углавном становници који живе у централним и западним дијеловима Украјине. Број вјерника је око милион. Богослужење је на пољском, латинском, украјинском и руском језику.
Протестанти – следбеници протестантских демонинација (Лутерани, пентакосталци, баптисти, менонити, адвентисти…). Припадници протестантских праваца су углавном Нијемци, Мађари, Словаци и остали и живе углавном у западном дијелу државе.
+
Ово хаотично религијско стање је послиједица дугогодишњег ропства Руса у Рутенији, Буковини, Галицији, Волинији, МалоРусији и ВеликиРусији. Све то вријеме је трајала мисија римокатоличке цркве, огњем и мачем. Цијели зли процес су заокружили комунисти стварањем Украјине.

+
Кијевска Русија, средњевјековна колијевка руске државности је уништена у татарској најезди у периоду 1240-1246. године. Њене области су заузели Татари, Пољаци и Литванци. У западном дијелу Кијевске Русије настаје Галицијско-Волинијско кнежевство (Галиција је иначе Црна Русија) које ће бити опкољено непријатељима и храбро су пружали отпор све док кнез Данило Романович није постао угарски вазал и признао примат римског папе, привремено. Ту почиње пакао! Пољска окупира Галицију и Волинију 1349.године, а од 1386. Пољско–Литванска персонална унија осваја нове области Кијевске Русије. Након 1569. године Пољско-Литванска државна заједница осваја скоро читаву територију Кијевске Русије. Руси чак улазе у договоре са Татарима ради заједничке борбе против “Крижара”! Јачање велике Московске кнежевине од 1380. за вријеме Димитрија Донског па све до првог руског цара Ивана III (1462-1505) омогућава постепено ослобођење руских земаља. У том времену настаје козачки покрет у долинама ријека Урал, Дон и Дњепар. Козаци (руски слободни ратници) се организују у дивљим областима јужне Русије ради одбране од Татара, Турака, Пољака и Литванаца. Били су веома самостални, борбени и побожни, али су сарађивали и са Пољацима и са Татарима, да би коначно 1654. званично признали власт руског цара.

+
Запорошки козаци у долини Дњепра су први одбацили црквену унију из Бреста 1598. године, а козачки атаман Богдан Хмељинцки је води велику буну против Пољске 1646-1651. У међувремену траје геноцид над руским народом у западним руским земљама. Прво је наметнута црквена унија, па директно покатоличавање, а потом је дошло губљење национлне припадности. Руси су мучени, протјеравани, пљачкани од стране Пољака, Литванаца, Швеђана и Нијемаца са запада, а од Татара и Турака са истока.

+
Напокон је на свјетску сцену ступила моћна Руска империја од Петра I Великог (1682-1725). Русија постаје сила и нада поробљених. У вријеме царице Катарине II Велике (1762-1796) Руска царевина је поразила Турке и Швеђане,а диполматски утицала на Пруску и Аутрију, тако је дошло до три “Подјеле Пољске” 1772, 1793. и 1795. године. Русија је ослободила руске територије од пољске окупације, а Пољску окупирају Аустрија и Пруска. Нажалост Галиција, Волинија, Подолија, Буковина и Рутенија остају поново под доминацијом римске шизме, овог пута под влашћу Аустријског царства, гдје ће бити све до 1918. и распада Хабзбуршке монархије. У Аустрији се наставља геноцид над Русима и они постепено губе националну припадност, постају Русини, унијати, римокатолици, протестанти.

Пољска 1772,1793. и 1795.

Током 1918. у Руском царству је револуција, а Аустријско царство се поражено распало. Новонастала Пољска уз подршку римског папе заузима Галицију и Волинију, као и западну Белорусију. Запад и Совјетска револуционарна власт признају Пољској руске окупиране територије. Геноцид се наставља, развија се шизофрена мржња код покатоличеног и унијатског руског становништва према свом поријеклу и православној вјери. Западне силе Румунији додјељују Буковину, Бесарабију и Буџак. Истовремено бољшевици спроводе преотимање власти кроз револуцију у Русији и у крвавом грађанском рату (1918-1922) нестаје Царска Русија и настаје Совјетска Русија, па Совјетски Савез (прва комунистичка држава у свијету). Рутенија или Подкарпатска Русија је додијељена Чехословачкој, која је тек настала.

Румунија до 1940.

Било је покушаја стварања Украјинске народне републике 1917. али су је Нијемци окупирали већ 1918. а њене територије подијелили Пољаци и Совјети након рата 1919. Оно што је остало под совјетском контролом проглашено је Украјинском социјалистичком совјетском републиком и постаје састевни дио СССР. Совјетска власт даје ново име тим руским земњама 1937. Украјинска Совјетска социјалистичка република у којој се оснива република АССР Молдавија на граници са тадашњом Румунијом, као симбол не признавања власти Румуније над Бесарабијом, Буковином и Буџаком. Совјетска власт измишља грб и заставу Украјинске ССР као и у другим републикама СССР. Такође крећу са стварањем украјинског језика, културе и народности.

+
Други свјетски рат се приближавао. Фашизам и нацизам су у експанзији. Ради обостраног добијања на времену Совјетски Савез и Нацистичка Њемачка склапају договор (Пакт Рибентроп-Молотов 23.августа 1939.) у коме осим договора о сарадњи и не нападању, дијеле се и интересне сфере. Договорена је “Четврта подјела Пољске” (у то вријеме пољска власт је била пронацистичка и логично антируска) споразум је обезбјеђивао и повратак утицаја Москве у Прибалтику, јер је Бољшевичка власт изгубила Финску, Естонију, Летонију и Литванију које су постале државе.

+
Трећи Рајх напада Пољску 1.септембра 1939. а у складу споразума Црвена Армија прелази тадашњу источну границу Пољске и враћа под власт Москве западну Белорусију, Галицију и Волинију. То становништво Галиције није баш обрадовало. Други свјетски рат почиње. Стаљина се то није тицало, он је гледао прилику да поврати изгубљене руске земље, не због тога јер био руски родољуб, него јер је то сматрао власништвом СССР-а.

+
СССР је 28. септембра 1939. натјерао Литванију, Летонију и Естонију да потпишу споразум по ком су совјетске војне базе распоређене у Прибалтику. Касније се све три државе на Балтику припајају СССР-у.

+
Совјетски Савез је неупјешно затражио од Финске корекције међусобне границе и долази до Совјетско-финског рата (30.11.1939.-12.3.1940.) у коме Совјети побјеђују Финце и помјерају границу по својој потреби. Црвена Армија 26.јула 1940. улази у Румунију и припаја СССР-у Бесарабију и сјеверну Буковину.
+
Совјети од повраћених руских земаља Бесрабије и сјеверне Буковине и АССР Молдавије у УССР стварају ССР Молдавију, а Галицију, Волинију и Буџак уврштавају у Украјинску ССР.

+
Током Другог свјетског рата унијати и римокатолици Галиције оснивају фашистичке јединице и као дио оружане силе Трећег Рајха крвожедно кидишу на остатак Украјине. Себе сматрају украјинским националистима, а у ствари су били шовинисти, који су веома брзо постали нацисти. Њихове терористичке акције су настављене све до коначног уништења украјинских банди 1952. године.

+
У послијератном СССР реорганизује се Украјинска ССР, која добија Рутенију, а Хрушчов јој 1954. прикључује Крим из Руске СФСР. Наставља се развијање вјештачке украјинске нације и државности.

+
Након пораза СССР у Хладном рату и његовог распада, Украјинска ССР проглашава независност у комунистичим административним границама 24.августа 1991. године. Настаје држава Украјина са својим симболима и антируском политиком. Вјештачки језик се намеће кроз школство, а прогања се РПЦ кaо и све руско.

+
Запад форсира украјинство науштрб руског поријекла, а нарочито форсира шовинисте из Галиције, који нису националисти него екстремни шовинисти, чија је основа живота мржња према Русији и православљу. Таква Украјина није потребна ником нормалном. Она се мора распасти по историјским и етничким шавовима. Монструм не смије више живјети.

+
Срби и Руси морају одбацити све повале и лажи, а нарочито их око Украјине има. Украјински фашисти нису никакви националисти, овај крвави хаос личи на ситуацији у СФРЈ током 1991., али сви заборављају да је током распада СССР било више крвавих ратова и хаоса. Прва је то урадила Украјина, а ево сада се она у још већем огњу распада. СССР је нестао у понижењу, пљачки и хаосу, а Руска федерација је без борбе напустила Русе у бившим републикама. Влада Републике Србије је макар покушавала да помогне Србима у Крајини и Босни.

+
Руси и проруски Украјинци се морају самоорганизовати и бранити, а Русија мора оперативно и на сваки начин подржати руски народ Украјине. Никако не признавати банде као власт, нити им допустити да се шире по Украјини. Апсурдно је да се Руси и Украјинци који говоре руски (значи опет Руси) након свега залажу за јединствену Украјину, украјински језик и цркву. То би значило да раде против себе и саучествују у геноциду над руским народом. Доста је више лажи и обмана да би се умирила разбраћа, која једино знају да мрзе и злочиначки уништавају све руско. Украјина се мора конфедерализовати, а ми Срби морамо отворено и јасно подржати Русе у руској Украјини (Граници). Судбина Русије и Србије зависи од рјешења кризе у Украјини.

С НАМИ БОГ! СЛАВА РУСИЈИ!

25.2.2014.
Игор Војиновић, Н.П. “Отаџбина” Косовска Митровица