Игор Кисић (1980-1994) најмлађи борац ВРС. Рођен је 9. јула 1980. у Високом. Похађао је вјеронауку и недјељом редовно одлазио у Цркву. Сакупљао је српске заставице и беџеве,а навијао за Црвену Звезду.
Игоров отац, Нико Кисић, био је члан СДС-а од оснивања, и делегат у СО Високо. Игора је васпитавао је у православном духу. У мају 1992. муслимански фундаменталисти су протјерали Кисиће из Високог. По доласку у Илијаш, мали Игор је заволио јединицу војводе Васкета Видовића и молио је оца за допуштење да им се придружи.
Са дванаест и по година Игор Кисић постаје најмлађи борац Војске Републике Српске, што га је учинило миљеником цијелог града. Био је пун елана, увјерен у побједу и коначно ослобођење. Појављујући се заједно са војводом Васкетом и његовим борцима, изазивао је дивљење међу суграђанима. Постао је идол својих вршњака.
Дјетињство и ратни пут Игора Кисића прекинути су једног октобарског јутра 1994: настрадао је од гранате која је долетјела из Високог. На сахрани малог Игора био је цијели Илијаш. Жене су јецале, јунаци нису крили сузе. За војводу Васкета то је био најтежи дан у животу. Одмах послије синовљеве погибије, отац Нико је приступио јединици војводе Васкета, уз речи: “Гдје је мој син стао, ја настављам!”
Да се не забораве млади хероји који су пали за отаџбину!
преузето:http://facebookreporter.org/
