Господе уразуми Иринеја и оне који га следе


„Врата пакла неће надвладати Цркву, али су надвладала и сигурно могу надвладати многе који сматрају себе стубовима Цркве, као што се показало у црквеној историји.“ Епископ Аверкије

Писмо(1) такозваног патријарха Иринеја нашем Епископу Артемију, убедљиво сведочи о свом аутору и његовој одлучности да остане на путу свејереси. Тим писмом, које је пуно неискрености, лицемерства и лажљивости, Иринеј покушава да своју издају Бога и рода сакрије оптужујући најбољег међу нама Србима, Епископа Артемија чија је једина кривица што се држи Православне вере, од Господа нам дате преко Светих апостола и Светих отаца, и што пламти љубављу према Христу. Својим злоделима учињеним против духа Православља, као што су молитве са отпадницима од Бога(римокатолицима, јеврејима…), Иринеј је себе отцепио од јединства са Светом, Саборном и Апостолском Црквом и тако је изгубио старешинство у СПЦ, или како каже Свети Василије Велики: Ако се неки чине као да исповедају здраву веру, но опште са другачије мислећима (са јеретицима), такве ако после опомене не престану, не само да их не треба имати у општењу, него их ни браћом не називати.“ 

patrijarhpat

        Он нема сопствену вољу, већ се понаша као обични слуга који спроводи вољу Ватикана, режима у Београду, односно Вашингтона и Брисела, због чега је подржао и помогао издају КиМ. Таквим понашањем он представља послушни инструмент у рукама сатане, којига користи за поништење достојанства и ауторитета СПЦ, односно њено уништење. Међутим овај несретни и заблудели човек Иринеј, узурпатор трона Светога Саве, који је у потпуности изгубио свој морално-црквени ауторитет, не би био никакав проблем за Православну веру и народ Србски, да није оних који стоје из њега, који су наведено писмо саставили, као и оних који га отворено подражавју или својим ћутањем одобравају. Због тога се вратимо на мајски сабор СПЦ у лето Господње 2010. када је Епископ Артемије без икаквог суда или пресуде протеран из свога дома-епархије, а то су тада својим потписом подржали сви остали архијереји, чиме су постали одговорни и пред Богом и пред народом за кршење канонског поретка у СПЦ. Са тугом и болом у срцу питамо : “О, архијереји кога се бојите, зашто истину не браните?“  Одговор на то нам даје пример Светог Јевсевија (+379) и Светог Максима Исповедника(+662).

sabor

Када су јеретици-аријевци дали Св.Јевсевију да потпише свргнуће Св.Атанасија Великог, он иступи отворено и јавно исповеди истину, потсмевајући се аријанцима и говорећи: “Нити ћу себе оскрнавити вашим безакоњима, нити ћу сину своме Дионисију допустити да буде учесник у вашем неваљалству (Дионисије Епископ милански беше духовно чедо Св.Јевсевија),  јер је незаконито потписати незакониту одлуку о свргнућу невиног архијереја. То закон Божији и црквена правила забрањују. Нека вам свима буде знано: Јевсевије и Дионисије никада неће потписати ту вашу одлуку, пуну злобе и безакоња. Нећемо да наши потписи буду међу вашим злим потписима“. Након тога јеретици грозно мучише ова два Христова војника, исповедника вере Православне, и одведоше их у прогонство, где Св.Јевсевије  мученички пострада.(2)

…Св. Максим Исповедник, када су покушали да га убеђивањем, па и страшним мучењем, наговоре да ступи у молитвено општење са лажним тврдокорним патријархом, узвикнуо: „Чак и ако сва васиона ступи у заједноцу са патријархом, ја сам нећу“. Зашто се тако догодило? Зато што се он плашио да ће изгубити своју душу због општења са патријархом који је пао у безбожништво, иако га у то време Сабор још није осудио, него га је, насупрот томе, бранила већина епископа. Наиме, административни ауторитет Цркве, чак и када је бивао сазиван Сабор у ранијим временима, није увек бранио истину. О томе постоје јасна сведочења у случајевима Св. Атанасија Великог, Св. Јована Златоустог, Св. Василија Великог, Св. Теодора Студита и других. “(3)

     Таквих примера у историји Православне Цркве има доста, када су скоро сви Православни архијереји падали у јерес, а Господ преко једног архијереја спасавао Своју Цркву. Један од тих Православних светионика, преко којих нам Господ осветљава пут спасења, је и Свети Марко Ефески који нам је поручио:  “Онај који хоће и покушава да ми одбацимо ову веру и уведемо другу, новију, макар он био и анђео с неба – нека буде анатема, и нек исчезне сваки спомен о њему и пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у нашој вери – ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само – једини Бог, Који нам је и Сам и кроз Своје ученике предао ту веру“.

      Наведено писмо које одише злобом и мржњом, у којем се огледа дух отпаднишптва, у потпуности потврђује речи Светог Игњатија Брјанчанинова: “Јеретику је недоступно покајање и познање Истине“, односно да  данас у СПЦ има само један исповедник вере Христове међу архијерејима, само један достојан трона Светога Саве, а то је Епископ Артемије. Сви остали архијереји у СПЦ су прихватањем Иринејевог писма потврдили да су мање или више обузети тим духом отпадништва, јер док једни то отворено чине, други својом равнодушношћу према изругивању Цркве подржавају екуменистичко безакоње и за њих важе речи Светог Игњатија Брјачанинова: “Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно и недоследно разумевање ствари, и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава Хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење.“  

       Иринеј у свом писму упозорава и прети, уствари наговештава да наступа време коначног обрачуна  екумениста и глобалиста који су устали против Христа и Његове Цркве, са верним Христовим стадом које се налази под омофoром Епископа Артемија. Не може сатана да трпи да у Србији постоји неко ко спречава потпуну издају Бога и рода, ко се отворено супроставља наметању његове власти, зато ће покушати да уништи оазе Божије светлости које се шире Србијом, а то су катакомбе Епархије рашко призренске у егзилу. Међутим то нас неће уплашити, јер ми знамо да је ово данас једини пут спасења, да је то тежак пут, пун борбе, да овај пут није одвајање од Цркве, него испуњење Божијих заповести и одбрана истине, и уздајући се у само у Господа поручујемо сатани и његовим слугама:Гониоци Христа, пребројте се! Данас вас је више него за време незнабожачких царева. Нека вас је милион милиона, ипак је један хришћанин јачи од свију вас, јер Бога у себи носи, јер се Бог из њега бори са вама. А ко ће Бога победити, ко ће хришћанина богоносца победити? Нека се деси и то чудо, да сви пређу у табор Христових гонитеља и да у свету остане само један хришћанин, ипак ће он један однети победу над свима њима, јер је у њему Непобедиви Победник – Господ Христос. Пошљи хиљаду смрти против њега, и он ће их све сатрти. Пошљи легион ђавола, и он ће их све у прах развејати.“(Св.Јустин Ћелијски)

      На крају, поручићемо речима нашега Владике Артемија,  и онима који нас мрзе и спремају нам зло, као и онима који лицемерно седе на две столице, који се представљају да служе Богу, а у послушању су такозваном патријарху и осталим архијерејима у СПЦ који отворено или прећутно подржавју његово екуменистичко безакоње: “…Ми смо сабрани овде у име Господа Исуса Христа и исповедамо веру коју смо примили од Светих Апостола, Светих отаца, Светих Васељенских Сабора, преко Светога Саве и краља Милутина, Светога владике Николаја и оца Јустина Ћелијског. Ето ми смо на томе путу и на томе путу треба да останемо без обзира на све нападе и све критике, на све лажи које се износе против нас. Треба да будемо сигурни да је ово тај пут, пут спасења, пут праве вере, пут који води у живот вечни, ради чега смо и створени од Бога и послати у овај свет овде…“. Амин!

1. http://www.spc.rs/sr/pismo_patrijarha_srpskog_g_irineja_monahu_artemiju

2.Житије Светог Атанасија Великог

3.Књига“Светитељи Руских Катакомби“

Дана 07/20.01.2014. лета Господњег  на Јовандан.
С љуба
вљу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,
Братство Светог краља Милутина- Шабац