Старац Јаков Арсовић – Смирење – спасење


монах јаков а.        

       Монах, отац Јаков Арсовић (мирско му име Радоје), велики по животу, знању иделима спада међу  најзапаженије духовне монашке личности нашег времена. Истина,његов спољашњи изглед одавао јеобичног и простог монаха. Међутим, он је у свомсмирењу био права духовна ризница украшенамногим хришћанским врлинама имонашким подвизима.Рођен је 1894. године у Равној Гори, општина Кушићи код Ивањице. Основно и вишеобразовање стекао је у својој земљи. У свом селу био је најмирније дете и најбољи ђак ушколи. У Паризу, на Сорбони, докторирао је из области философије са најбољим успехом,премда се бавио и другим наукама као што су медицинске, правне, теолошке. Када јепосле првог светског рата, у православном српском народу наступио религиозно-моралнипреображај богомољачким покретом, који је предводио владика жички Николај, покренутје истом религиозном струјом и Радоје Арсовић. Он се до тада, веле, није интересовао зарелигију и религиозни живот. Тако је Бог на чудесан начин, преко владике Николајапретворио Радоја Арсовића у великог духовника и подвижника. Једно време, пре свогдуховног препорода радио је у нашој амбасади у Паризу. У то време, пре другог светског рата, владика Николај се налазио као епископ на  дужности у Охридско-битољској епархији, а Жичком епархијом са седиштем у Чачку  администрирао је. Закаже он тада велики народни сабор у Врњачкој Бањи. Чак је и попуст на железнициза ту прилику издејствовао од 20%. Силан свет се сакупио. Дошло је много и богомољацаи проповедника из Богомољачког покрета. Радоје Арсовић као да је био покренутпромислом Божјим из Париза нашао се, веле, баш тих дана на одмору у Врњачкој Бањи.Седео је у парку на клупи, посматрао онај свет и одмарао се. Испред њега су били ибогомољци проповедници, Владика и маса народа. После познате Владичине проповедиређали су се и други проповедници. Један Богомољац са села проповедао је једној групинарода реч Божју. Радоје Арсовић , како се налазио близу њега, пажљиво је пратио свакуреч тога проповедника у сељачком гуњу. Када је завршио проповед пришао му је, честитаои упитао одакле је и какве школе има. Кад је сазнаода је обичан човек са села и са четириразреда основне, колико је тада село највише могло дати, он се замисли како је тајверујући наш сељак, без школе постигао толико знање и тако речито Богопознање, а онето, са толиким школама удаљио се од свега тога. Тада приђе Владици Николају и упита гада ли би хтео да га прими да буде у манастиру монах. Познавајући га из ранијих разговорас њим, Владика оћута, па му рече:“После три дана дођи код мене у Охрид у Митрополију,па ћемо видети.“ У Чачку је упознао Владику. С њим је упознао и богомољачки покрет,чије је скупове радо посећивао и на њима доцније проповедао.Тако је Радоје Арсовићнапустио дипломатску службу у Паризу и дошао у Охрид, а потом Битољ код владикеНиколаја. Није се више носио господствено и отмено. Носио је просто похабано одело.Видећи га тако необичајено скромно одевеног, његова сестра Иванка, која је живела уЧачку купи му ново, лепо одело. Но он га понуди првом сиромаху кога сретне на улици, тј.понуди му размену, а сиромах му одговори: “Нећу, лопове, то си ти сигурно некоме украо,па сад хоћеш мени да подвалиш”…                ( извор: http://www.hodocasnik.org/duhovnici.html)

Смирење – спасење

          Један учитељ православља молио се Богу да му покаже једног духовника који ће га научити како да се спасе. И кад је био на молитви, речено му би Духом Светим: Иди пред цркву, тамо ћеш наћи човека кога тражиш! – Он оде тамо и нађе једног човека у ранама, свега поцепаног, и ослови га обичним поздравом:

– Добар дан, теби, Старче!

– Мени су сви дани добри, и ја за рђав дан не знам, – одговори Старац.

– Одакле си ти овамо дошао?

– Од Бога.

– А где си ти нашао Бога?

– Тамо где сам оставио све мирско (светско).

– А где си данас оставио Бога?

– Оставио сам га у добрим мислима и у чистој савести.

– Кажи ми, ко си ти, и шта си по занимању?

– Ко сам да сам, ја сам сасвим задовољан са положајем у коме се налазим, и не бих га заменио за богатства свих царева земаљских. Сваки човек који уме да влада собом, и да ток својих мисли потчињава својој вољи, јесте цар.

– Онда кад си ти цар, где ти је царство?

Старац показа прстом на небо и рече: Тамо је моје Царство. Цар је човек који не сумња у речи којима је то Царство објављено!

– Кажи ми, Старче, ко те је томе научио, и ко ти је дао такву премудрост?

– Казаћу ти: По цео дан проводим у молчанију; и било да се молим, било да се вежбам у благочестивим мислима, само се за једно бринем: да чврсто будем сједињен са Богом, и сагласност са Његовом вољом учи ме о свему што ти говорим.

– Онда за тебе не важи оно што вели праведни Јов, да је живот човечији пун беде и несреће.

– Сједињујући и потпуно слажући моју вољу са Божјом, ја не сматрам себе за несрећног. Код мене „хтети“, и „не хтети“, значи оно што хоће или неће Бог.

– Реци ми још, да ли би ти тако говорио, кад би Богу било угодно да те пошаље у пакао?

– Да ме у ад пошаље Бог!? Знај да и моја душевна снага има два рамена помоћу којих би се нераздвојно прихватио за Бога. Једно је раме дубока понизност, а друго је раме нелицемерна љубав према Богу. Тим раменима ја би се тако чврсто прихватио за Бога, да куда би год Бог мене послао, ја бих и Њега тамо привукао са собом. И онда је разумљиво да би ми лакше било боравити изван неба са Богом, него ли на небу без Бога.

– Благо теби, Старче, благо теби! Помоћу твога смирења, и помоћу твога благоразумија, сад су ми јасне оне речи праведнога Јова: Ко би ми помагао да се запишу речи моје? Ко би дао књигу у којој се пише дубоким словима? На оловној дашчици гвозденом писаљком, или да се на камену урежу за навек? – Јер ево знам да Искупитељ мој живи, и да ћу последњега дана из земље васкрснути, и одједном ће ме обавити моја кожа, и бићу од плоти телесне кад угледам Бога мога. Ја ћу Њега сам лично видети, и моје ће очи гледати, а не туђе. И осећам ову наду да је смештена у грудима мојим (књига о Јову 19, 23-27). Дакле, кад је Јов највише био притешњен мукама овога света, осећао је додир руке Господње, и приказивало му се Царство Божје. Осећао је богатство и живот који не могу да се пореде ни са чим на овој земљи. И твоје је богатство, Старче, слично богатству смиренога Јова!

јули 1933