Беседа о.Дионисија “Многи су постали вуци у јагњећој кожи“


      Драга побожна браћо и сестре, седам Васељенских сабора Светих Отаца јесу седам стубова цркве Христове. Свакоме од њих Црква указује своју почаст. Данас је Црква установила заједнички спомен првих шест сабора. Најважнији плод рада Првог и Другог Васељенског сабора био је Символ Вере, који ми до дана данашњега исповедамо. У Символу Вере ми исповедамо веру у Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву. Управо она представља стуб и тврђаву Истине и ону спасоносну лађу у којој зри семе за Живот Вечни, хранећи се божанском благодаћу. Света Црква је пројавила пророке и апостоле и од свог рођења до данас одгајила је и одгаја оце и учитеље Цркве, а одгаја и народ Божји. Све што је потребно за живот постоји у овој лађи, код Бога ни у чему нема недостатака. Бог и простодушне уразумљује, онда када је то потребно. Не можемо а да не подсетимо да један од највећих бораца за Истину Божју на Првом Васељенском је био Свети Николај Мирликијски, кога многи од нас славе као своју крсну славу. Његова света рука се подигла да ошамари богохулника и јеретика Арија. Оци Сабора казнили су Св. Николаја због прекомерне ревности, одузели су му архиепископски чин и затворили га у тамницу. Међутим, Господ, који је Духом Светим присуствовао у раду овог Сабора, без оклевања је вратио борца за Истину у његову првобитну славу. Заправо многи учесници Сабора су истовремено сањали како Сам Господ уручује архиепископу Николају Свето Јеванђеље, и да Пресвета Богородица на њега полаже епископски омофор. Умудрен оваквим дејством Божије правде Св. Јован Златоусти нас поучава: „До смрти се бори за истину и Господ ће побеђивати за тебе“. Премда је Арије био побеђен на сабору, Црква је још дуго боловала од ове болести. Арије је умро срамном смрћу, а савременици су, запрепашћени очигледном Божијом казном која је пројавила у његовој смрти, упоређивали његову смрт са Јудином. Постало је очигледно да је таква судбина свих издајица Истине и Јуда свих времена, укључујући и ове наше најновије Јуде. Јуда је умро и Арије је умро. Међутим, није умро онај, који је убацио зло у ум, срце и уста отпадника. Није умро ђаво, неуморни отац лажи и сваке неистине и смутње. Он до дана данашњега ради свој посао. За његов утицај је недоступно Небо и Небеска Црква, због чега он са свом јарошћу упорно ровари на земљи, прогонећи земаљску Цркву.  Уместо да буду сарадници Божји у домостроју спасења, многи су постали вуци у јагњећој кожи, задржавши само изглед побожности, а силе Божије су се одрекли те је благодат Божија одступила од њих. Још пре више од сто година, Св. Игњатије Брјанчанинов је завапио:“ Наше време наликује на последње. Со све више бљутави…Тешко је погледати коме су поверене, и коме су допале шака овце Христове, коме је поверено њихово руковођење и спасење! Вукови одевени у овчију кожу, откривају се и познају по делима и плодовима својим“.  Св. Игњатије је пророчки открио неколико специфичних црта нашег доба. Он говори о дволичности, то јест да ће се у последње дане намножити они који ће са многобуке, саморекламе, тражења популарности без истинског смирења тежити слави и истицању у очима других због стварних или само умишљених и преувеличаних дела и заслуга. Код таквих истинске ревности неће бити. Друга карактеристика новог доба је „нестајање благодатних учитеља истински добродетељног духовног живљења и у вези са тим умножавање лажних учитеља. Нама је неопходна велика опрезност, како не бисмо примили ВУКА за ПАСТИРА“ нити лакомислено поклонили поверење ономе ко може да погуби нашу душу одводећи је лажним путем. Трећа карактеристика савременог доба је множење различитих саблазни које човека одвлаче од искреног и нелицемерног служења Богу. Живљење по Богу постаће веома тегобно. То ће бити тако, зато што ће онима који живе сред саблазни бити тешко да одоле њиховом утицају…отпадници ће се умножити али ће себе наставити да називају „хришћанима“ (!), јер ће тако лакше моћи да прогоне истините Хришћане.Око истинитих Хришћана лажни хришћани и учитељи ће испредати безбројне интриге, не би ли успели да спутају њихову добру намеру да се спасу и угоде Богу. Против слугу Божијих они ће употрребити и силу власти, и клевете, и препредене сплетке, и различите преваре и љута гоњења…Како време одмиче биће све теже. Св. Игњатије нам даје упутство: „Отпадништво је по Божијем допуштењу – не покушавај да га зауставиш својом немоћном руком…“  То не значи да се са отпадништвом треба помирити! „Удаљи се од њега и чувај га се – то ти је довољно. Упознај дух времена и проучи га, да би, ако је могуће избегао његов утицај“ – поучава Св. Игњатије Брајнчанинов.  Излишно је повлачити било какву паралелу између савременог гоњења вере Христове и оног из првих векова Хришћанства. Тада су Хришћане прогонили многобошци – они који нису знали истинитог бога и познали Христа, а сада разјарено и огорчено Христову веру прогоне они који врло добро знају Христа и Његово учење. Често су то свесни отпадници од вере, који су продали душу сатани за земаљска блага.Нека Милосрдни Господ заклони остатак оних који верују Њега. Но остатак је тај мален и биће све мањи и мањи.  Црква ће остати Црква, са свим обећањима која јој припадају и са пуноћом благодати чак и ако у њој остане само један епископ са малим бројем верујућих. Сви остали ће бити „уздрмани“ и „пашће“, биће „надвладани вратима пакла“, без обзира што ће наставити да себе називају „црквом“. Свети Оци, као наша старија браћа, нас усмеравају и помажу да идемо путем спасења. Наш Св. Владика Николај нам саветује да се чешће сећамо смртног часа, да би избегли падање у грех: <<О душо моја, ускоро ћеш све оставити и сви ће тебе оставити. Пријатељи ће те заборавити, богатство ти неће требати, лепота ће увенути, снага нестати, тело иструнути и душа наћи се у мраку. Ко ће ти пружити руку у тами и осамљености? Једини Христос Човекољубац, ако си се била за живота уз Њега приљубила. Он ће те извести из таме на светлост и из осамљености на Небесни Сабор. Мисли о томе дан и ноћ и према томе се владај! Нека ти је Христос Господ, Цар Љубави на помоћ. Амин.>>

 Бог вас благословио и свако вам добро дао.АМИН.

 Духовник манастира Св. Стефана у Липовцу

 Архимандрит Дионисије

 17/30. јула лета Господњег 2011.