ОСНОВИ СПАСЕЊА


Упути ме, Господе, путем Твојим и поћи ћу у истини Твојој (Пс. 85,11)

 У православном хришћанском вероучењу посебно место припада учењу о спасењу. Шта је спасење? Од кога долази? Зашто је неопходно? На сва та питања православни хришћани треба да знају тачне и јасне одговоре. Спасење је пре свега избављење од греха, очишћење од сваке нечистоте, избављење од власти обичаја овога света, противних заповестима Христа, од насиља ђавола, од робовања трулежности, од долазећег гнева Божијег и осуде, и коначно, од вечне смрти и муке са ђаволом. Спасење човека припремио је Бог од вечности. Њему је извор љубав Божија, милосрђе и дуготрпљење Божије према човечијем роду. Бог је благоизволео да спаси човека Јединородним Својим Сином, Кога ми називамо својим Спаситељем. Он је Бог нашег спасења, Који је дошао у свет да спасе изгубљеног човека. Дакле, спасење је дело Божије. Оно нам је засијало низашта, то јест на дар. А каква је улога додељена човеку у делу спасења? Узима ли човек учешћа у своме спасењу или не? Без обзира на то што је спасење чист дар Божије љубави и што оно не зависи од дела човекових, ипак Господ спасава човека у случају ако човек има веру у Христа Спаситеља Који је дошао у свет, ако радосно прима благовест, то јест Јеванђеље, иште помирење с Богом у својој савести и није у непријатељству са Богом, и моли се Богу за своје спасење. Ево неопходних услова нашега спасења: вера, нада, љубав, молитва, чистота савести, наравствен (моралан) живот, покајање. Хоћу да вам, вазљубљени, укажем на нека правила која ће вам помоћи да стекнете молитвени дух и да имате непорочност пред Богом. Господ не тражи много од нас, не захтева подвиге који превазилазе наше телесне снаге. Сву своју пажњу дужни смо да обраћамо на унутрашње стање срца, да би смо уз Божију помоћ изгнали из њега све страсти и постали живи храм Духа Светога. Далек је од духовне мудрости ко упражњава телесне подвиге, а не брине о заповестима Господњим. Као и у свему, тако је, нарочито у духовном животу човека, важна суштина дела а не форма. Господ је рекао: “Сине дај ми срце своје”. Да би смо учинили своје срце благопријатном жртвом Богу и припремили душу своју за вечно блаженство, треба да живимо по заповестима Божијим, држећи основна правила:

1. Ујутру и пред ноћ свој крстић целивај са молитвом Распетом Христу.

2. Моли се: дан не започињи без молитве и пред ноћ не лежи без молитве. Ако нема времена за испуњавање молитвеног правила, онда прочитај кратко правило преподобног Серафима Саровског: Царе Небесни – једанпут. Оче наш – трипут. Богородице Дево – трипут. Верујем – једанпут.

3. Не гради своје благостање на несрећи другог.

4. Имај три основне врлине: – никога не осуђуј, – не гаји ни према коме мржњу, – свима од срца све опраштај.

Оци Свете Православне Цркве у својим побожним размишљањима овако расуђују о темељу спасења:

1. Треба да целиваш свој крстић ујутру кад се пробудиш, и пред ноћ када лежеш у постељу са молитвом Распетом Христу. На Крсту је Господ Исус Христос оставио Светлост и Љубав и од њега невидиво зраче благодатни зраци Светлости и Љубави. И када га ми целивамо, онда ти благодатни зраци продиру у нашу душу, срце, карактер, савест. И човек постаје освећен, благочестив, а зла сила не може да му нашкоди. Крстић треба носити на грудима, јер у чему нас Господ затекне, у томе ће нам и судити. Целивајући пред ноћ свој крстић, не заборави да се сасвим искрено и скрушена срца покајеш за оне грехе у које си запао протеклог дана. Неколико тренутака топлог покајања и бићеш очишћен Духом Светим од сваке нечистоте, бељи од снега и са Њим сједињен, као са Оцем и Сином.

2. Имај тврду веру у Бога и Промисао Божији. Што год да се догоди с нама у животу, све прихватајмо као од руке Божије нама на корист: добре воље подноси жалости, болести, лажне оптужбе (клевете), оговарање, прекоре, уза све то не буди озлојеђен, већ се радуј и благодари Богу за спасоносни Промисао Његов, што нас Господ љуби и шаље нам искупљујући крст за грехе наше: “Кога љубим онога и корим” – говори Господ.

3. Отворено исповедати Христа јесте велика врлина. Колико је таквих хришћана који говоре: “верујем у Бога”, али на делу не верују. Колика уста постају нема када треба у неком друштву бранити славу Божију и Његових светих! Враг се само о томе и стара да угаси веру у срцу и да све истинске хришћане доведе до богозаборава. Зато видимо људе који су тек само по пуком имену хришћани, а по делима чисти незнабошци. Не стиди се да правилно стављаш на себе крсни знак, јер истинитим крстом побеђујеш злу силу: “Крстом ограђени, врагу се супротстављамо, не бојећи се његовог лукавства и замки…” Клањај се не само икони (лику) Христа Бога, но и обличју (изображењу) Крста Његовог, зато што је он знамење победе Христове над ђаволом и над свом војском противничких сила, због чега они дрхте и беже кад га виде изображеног. Многе незналице, које машу руком испред свога лица, правећи се као да се крсте, узалуд се труде, јер не изображавају на себи правилан, истински крст. Таквом се махању радују злодуси, а када Анђели виде како озбиљно изображавају крст они који се крсте достојанствено (правилно), одмерено састављајући три прста своје десне руке и стављајући своју руку на чело, и на стомак (груди), и на десно раме, а затим и на лево, тада се они веселе. А тада се и Анђео чувар радује и помаже нам. Дакле, одбацимо лажни стид, лажни страх и отворено и мудро, са расуђивањем исповедајмо Христа и идимо за Христом. Хришћани се и разликују од незнабожаца, секташа, маловерних тиме што отворено, али мудро исповедају Христа. Јер “ко се постиди мене и мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима” (Мк. 8,38).

4. Држите постове телесне и духовне по црквеном уставу: Велики, Петровски, Успенски, Божићни, а такође држите пост и у дане: среду и петак. Болеснима и остарелима телесни пост се олакшава (ублажава).

5. Чините са љубављу добра дела ближњима и клоните се злих дела. Сматрајте пропалим онај дан у коме нисте учинили ни једно дело ближњем или сте причинили зло ближњем. Нипошто не градите своју добробит на несрећи другог. Добрим платити за зло. За све се молити и свима желети спасење.

6. Молити се. А молити се треба нерасејано да би се са молитвеном речју и молитвеном мишљу спојило и молитвено осећање. Понекад у дуготрајној молитви тек само један тренутак буде заиста угодан Богу и представља праву молитву и истинско служење Богу. Главно у молитви је присност срца Богу, осведочена сладошћу Божијег присуства у души. Дан не почињи без молитве и не иди на спавање без молитве, моли се и пре дневног одмора. У току дана принуди себе на непрестану молитву: држи у срцу и имај на уму молитву Исусову или “Богородице Дево радуј се…”, а постојано и свуда размишљај о Богу, то такође спада у молитву. Ако не изгубимо молитву и размишљање о Богу, онда нам неће бити страшни никакви непријатељи, ни врачи, ни чаробњаци јер су с нама Господ и Божија Мајка: “Ако и у ад сиђем, неће се уплашити срце моје, јер си Ти, Господе, са мном”. Старајте се да свакодневно, ако можете, читате Псалтир, Апостол, Јеванђеље. Ко има времена за молитву, похвално је да испуњава потпуно правило са канонима, поклонима, акатистима. Веома је корисно свакодневно читати Богородично правило – дневно 150 молитава “Богородице Дево, радуј се…” ово правило се може читати и без поклона, чак и за време кретања (успут), а у болести седећи и лежећи. Многи су опитно познали велику корист од испуњавања Богородичног правила. Ми се молимо Свеблагој и Пренепорочној Мајци Божијој, а Она се моли за нас. Ми прослављамо Њу – Узвишенију од сваке славе, а Она нама самима припрема вечну славу. Ми Њој често говоримо: “Радуј се!”, а Она Сина Свога и Бога моли: “Сине Мој љубљени! Дај им вечну радост јер су Ме поздравили радошћу!” (протојереј Јован Кронштатски). Ако нас је савладала велика сусталост, онда пре спавања прочитајмо макар и кратку молитву, али не повлађујмо лењости. Ако нема времена за испуњење целог јутарњег или вечерњег правила, онда прочитајте макар четири основне молитве (правило преподобног Серафима Саровског).

7. Имајте три основне врлине:  – Никога не осуђивати.- Никога не мрзети.- Свима од срца опраштати.  А то значи усвојити заповест Христову о љубави: “Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и љуби ближњега свога као самога себе” (Мт. 22,37-39).

8. Често исповедајте грехе своје и достојно се причешћујте Светим н Животворним Христовим Тајнама. Због испуњења тог невеликог правила Господ нас неће лишити Царства Небесног.

УПАМТИ ОНО ШТО ЈЕ ГЛАВНО ЗА ДУШУ

Сваки дан сматрај последњим у свом животу, проводи га уздржано, са страхом Божијим, припремајући се за страшни одговор за сав живот и за све грехе. Свако дело освештавај молитвом, призивањем имена Божијег, ако иштеш успеха. Сети се реченога: “Без Мене не можете чинити ништа”. Вазљуби Бога и наћи ћеш у души рај, заволи (љуби) ближњега у име Божије, као чедо Божије, и ако се себе одрекнеш по заповести Божијој, сви ће ти бити пријатељи. Ко себе љуби, тај не може љубити Бога и неће служити ближњем самопожртвовано. Сви греси потичу од љубави према себи. Почетак је добра одрећи се себе, распети тело са страстима, трпети увреде, жалости, напасти. Греси се чисте покајањем сузама и трпљењем увреда у духу кротости. Зато не избегавај увреде, не лишавај себе венаца, немој бежати од исцелења душе! Ко се оправдава и настоји да докаже да је у праву (своју невиност), тај ће можда и истерати правду, али ће тиме само осујетити планове Божије за исцелење душе. Ко иште спокојства, у томе не може пребивати Дух Божији. Где је жалост (невоља), тамо је и Бог. Главна жртва Богу је дух скрушен, срце скрушено и смерно Бог неће одбацити. Смирење се задобија тешким, озбиљним трудом, трпљењем недаћа, болести, увреда, сиромаштва (оскудице). Трпећи жалости споља, у души ћеш имати утеху од Духа Божијег. Показати љубав према ближњем, служити му, више је од читања молитвеног правила и поклона. Пази на помисли: овде је зачетак греха. Сваку службу (служење) врши као послушање од Бога, без роптања. Заволи молитву, пост, милосрђе, то отвара небеса. Никога не осуђуј и нећеш бити осуђен. Судећи ближњем бришеш себе из књиге живота и не увиђаш своје грехе, ђаво их заклања. Чешће се припремај за причешће, читај реч Божију и духовне књиге, у њима је источник живе вере. Имај руководитеља и љуби откровење, тада ћеш погодно наћи Царство Небеско.

Старац Сава псковско – печерски