УМЕСТО МОЛИТВЕ ЗА ПАТРИЈАРХА

18.02.2013. | Борба за веру

“Човјека јеретика по првоме и другом свјетовању клони се. Знајући да се такви изопачио, и гријеши, и сам је себе осудио“(Титу 3-10,11).

Ово није молитва, већ апел неразумним да се уразуме, успаваним да се пробуде, а наивним да се уозбиље.

 

“Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити. Тога ради Бог ће те поразити са свијем, избациће те и ишчупаће те из стана, и коријен твој из земље живијех“(Пс.51-3,5).

Када смо у фебруару 2012.године били у манастиру Раковица и док смо стајали поред гробова блаженопочивших Србских Патријарха Димитрија и Павла, који су успели сваки у свом времену, да поново обједине СПЦ, један брат је рекао нешто што нас је просто скаменило: “Ово је Божија промисао, да буду сахрањени један поред другог први Патријарх Србски после обновљења патријаршије, и последњи!“ Баш тако Патријарх Павле је био последњи Србски Патријарх достојан трона Светог Саве и данас само духовни слепац не види да Срби немају Патријарха и да је изнад СПЦ отвор који је све већи и кроз који одлази благодат Божија. Као озонски омотач, који штити земљу од штетних компоненти Сунчевог зрачења, тако нас и Божија благодат штити од штетних сатанских зрачења. Због оштећеног озонског омотача Земља доживљава тешке промене, односно све тежи су услови за опстанак човека, а због “отвора“ изнад СПЦ, који је из дана у дан све већи, и из кроз који одлази Божија благодат, народ Србски све више у грех пада и у пропаст тоне.
СПЦ, која je очувала у Србском народу кандило вере и пламен родољубља, данас “Патријарх“ Иринеј са осталим архијерејима екуменистима воде на пут пропасти, односно у току је процес у којем се СПЦ претвара из Цркве Божије у проклету синагогу сатанину, која ће примити антихриста. Уместо да воде народ повратку Господу Исусу Христу и Светом Сави, они хоће да Богочовека Христа, тј. Цркву прилагоде грешном и палом данашњем човеку, тврдећи да ће они успети да сједине светлост са тамом, Бога са мамоном, Цркву са свејересју екуменизма: “Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој“ (Рим.11-3). Не бирајући средства, јер по оној језуитској “циљ оправдава средство“, по сваку цену покушавају да доведу сатаниног намесника на земљи папу у Србију и да докажу њихову тврдњу да смо ми папини, а не Христови. За њих је блаженопочивши Патријарх Варнава, кога су отровали језуити и њихове слуге у Србији, јер се отворено супроставио папи,  Ватикану и конкордату, рекао:“Хоће да оставе србско име празно, пусто, без икаквог садржаја, и духовног и моралног и историјског и културног. Из сасвим непознатих разлога и ником недокучивих узрока они су направили уговор са црним поглаваром црне интернационале. Тим уговором они хоће да доведу до тријумфа тога поглавара на Балкану, за којом он тежи хиљаду година… И ето, браћо моја, тој нескрупулозној политичкој организацији данас наши властодршци широм отварају све капије и пуштају je да стане чврстом ногом на Балкан.“
Веровати да ће “Патријарх“ Иринеј и остали екуменисти у СПЦ стати у свом екуменистичком безакоњу, је исто као веровати да ће се њихов газда папа покајати. Зар после свега што чине неко може и да помисли на тако нешто, па они су потписали нераскидив уговор са архијеретиком папом, а преко њега са самим сатаном. Сетите се, како су  у историји Православне Цркве, поступали и други јеретици који су ширили разне јереси, а које су на Васељенским саборима анатемисани. Да ли су одустајали од ширење своје јереси јеретици Арије, Аполинарије, Македоније, Несторије, Диоскорије, Сергије или су умирали доследни јереси са којом су многе душе одвели у пакао? Да ли је то учинио владика Хризостом(+2012.г.) који је и физички прогањао верно Христово стадо или продекан теолошког факултета Радован Биговић(+2012.г.) који је немилосрдно тровао будуће свештенике и вероучитеље екуменизмом. Данашњи јеретици екуменисти, превазишли су све досадашње јеретике у историји Православне цркве,  јер они данас шире свејерес, односно они намећу људима све оне јереси које су осуђене на Седам Васељенских сабора, са крајним циљем довођења антихриста. “Јер се увукоше неки безбожни људи, који су давно одређени на ово суђење, и Бога нашега благодат претварају у нечистоту,  и јединога господара Бога и Господа нашега Исуса Христа одричу се.“(Јуда 1-4). “Патријарх“ Иринеј и остали екуменисти у СПЦ нису одједном такви постали, него су зато прво одабирани, па онда годинама припремани и онда активирани када је дошло време безакоња. Када је дошло то време екуменистичког безакоња, требало је склонити све оне који могу да сметају остварењу њихових подмуклих планова. Први на удару је био тадашњи Патријарх Србски Павле. Сетите се само колико су нервозе показивали чланови Синода током последњих година живота блаженопочившег Патријарха Павла, а да не говоримо последњих месеци. Само што нису викали “што више не умиреш, сметаш нам“. Прво су покушали да га пензионишу, па када је православна јавност реаговала, они су се повукли. Држали су га, без икакавог разлога, месецима заточеног на ВМА, а не у манастиру као што пристоји Србском Патријарху, а једини начин да га обиђете било је да вам то дозволи митрополит Амфилохије који је поставио чувара, једног јеромонаха са Цетиња његовог послушника. И гле невероватне случајности, а случајност не постоји у њега верују само будале, непосредно по повратку тадашњег председика Србије Бориса Тадића из поданичке посете Ватикану и папи, Патријарх Србски Павле изненада умире. А да је то све изрежирано, а не пука случајност, показала је организација сахране Патријарха. И гле одједном се показаше пред ТВ камерама они који су једини профитирали смрћу Патријарха, они који раде на унијаћењу Србског народа у сатанске творевина Ватикан и ЕУ, а то су били чланови синода митрополит Амфилохије Радовић и владике Иринеј Буловић, Григорије Дурић, Фотије Сладојевић и наравно председник Србије Борис Тадић. Опијени својим тријумфом, јер смрћу Патријарха нема више препрека за њихово екуменистичко безакоње, не устручавају се да покажу своје јединство у злу. Након тога је све ишло лако и настаје хаос у СПЦ, какав нису правили ни Турци, ни Латини, ни комунисти. Прво су избором “Патријарха“ Иринеја Гавриловића, показали колику имају моћ у СПЦ. Годинама ствараним Сабором СПЦ, при чему су у последњих десет година хиротонисали само владике који су отворени екуменисти или су им послушни, при избору Патријарха није могао проћи ниједан кандидат који се бори за очување вере светосавске. При томе треба напоменути да већина тих нових владика нема ни једног дана у манастиру, односно монашког искуства, већ по завршетку екуменистичких језуитских студија стављали су митре на главу. Подсетићемо Вас како је дошло до овог свршеног чина у СПЦ, када су екуменисти потпуно завладали.
Своју снагу екуменисти у СПЦ су показали још 1997.године, када су спречили да се изврши одлука Светог Сабора СПЦ о напуштању свејеретичког Светског савета „цркава“(ССЦ), а која је донета на основу апела који је потписало преко три стотине свештеника и монашких лица СПЦ. Предходно је 1994. године, СА Синод СПЦ је наложио епископу рашко-призренском Г. Артемију да, за Сабор, припреми анализу приступања Српске Цркве организацији „World Council of Churches“ (WCC – Светски савет цркава) 1965.године, што је владика Артемије и учинио, указавши да је неопходно да се из ове протестантске групације иступи. Уместо да се поступи по донетој одлуци Светог Сабора СПЦ, на екуменистичком скупу у Грацу одржаном после СА Сабора СПЦ 1997.године, владика бачки Иринеј Буловић, изјављује да СПЦ није изашла из ССЦ, а пре тога је 1996.г. јавно запретио владики Артемију због његове борбе против екуменизма, речима:“Сломићу ја кичму Артемију“. Тада СА Сабору СПЦ опет бива упућен апел – мирјана, чланова народа Божијег (са преко 5000 потписа), којим се захтева спровођење саборске одлуке. Међутим, у јесен 1998. године, СПЦ шаље своју званичну делегацију на скуп у Хараре (Зимбабве), на Осму скупштину ССЦ. И тако владика бачки Иринеј, већ тада показује да је јачи од целог Сабора СПЦ. Тим чином екуменисти у СПЦ су показали да их нико неће моћи зауставити на њиховом путу безакоња, а уједно је створен план о уклањању њиховог највећег противника владике Артемија, а што су сами признали када су остварили свој циљ 2010.г.протеривања истог са своје епархије. У ту сврху су успели да припреме оног који ће извршити оцеубиство, односно 2004.г. без икакве видљиве потребе, осим њихове, дотадашњи игуман Дечана Теодосије је постао владика. Нису губили време, и већ на мајском сабору 2006.г. покушали су да изврше поменуту смену. Међутим време безакоња није у потпуности сазрело, односно нису успели да тада остваре своју намеру. Њихов тренутак је стигао упокојењем Патријарха Павла и довеђењем на чело СПЦ до тада широј јавности мало познатог нишког владике Иринеја, који је због тога успео да обмане и одабране. Прво што је учинио Иринеј Гавриловић када је постао Патријарх Србски, показало је какве су му намере и куда планира да води брод СПЦ. Не губећи време, одмах је кренуо да изврши први поверени задатак свог газде из Ватикана, а то је да очисти СПЦ од непослушних, који неће папу за газду. У невиђеној лакрдији, он је благословио да се онај који спречава издају Православне Вере и КиМ, владика Артемије, због тога протера из своје епархије. Није му сметало да то невиђено безакоње учини на почетку часног поста, када треба да време проводимо у кајању и молитви. Када су 2010.г. на мајском Сабору СПЦ  без икакве валидне оптужбе, осим изрежиране невиђене медијске хајке, без икаквог суђења, осудили владику Артемија, само зато што се бори за Православну веру и КиМ, и то сви епископи прихватили стављајући свој потпис на крају Сабора, од тог момента екуменистичко безакоње нема граница, односно од тада се води да је хришћанство у Србији дозвољено, а у стварности није дозвољена његова примена. Већ у септембру те исте године “Патријарх“ Иринеј у Бечу се моли са римским јеретицима и без имало стида позива папу у Србију, а за себе каже да је свејеретик, односно да је екумениста и пацифиста. Већ крајем године задаје нов ударац СПЦ, учествује са владиком Иринејем Буловић у молитви у синагоги са јеврејима, односно пали хануку. У септембру прошле године он учествује на некаквом лицемерном молитвеном скупу у Сарајеву, где су поред екумениста из СПЦ били и они који су организовали убијање и протеривање Срба за време рата у БиХ, кардинал Пурић и муфтија Церић. Врхунац издајничке политике “Патријарха“ Иринеја, а која је у потпуности у складу са његовом изјавом да је пацифиста, у царском граду Призрену, где такорећи више Срба и нема, док његов сабрат у издаји Томислав Николић у то време у Бриселу завршава своју издају КиМ, а двоје србске деце су рањена од стране бомбе коју су бацили Шиптари, он каже да су Срби и Шиптари били браћа и да ће бити поново. Можда су браћа Игуман Дечана Сава Јањић и Шаља или Теодосије и Тачи, али Срби никада нису били браћа са Шиптарима, својим вишевековним џелатима. У Бечу(2010.г.) и Сарајеву(2012.г.) викао је да смо ми браћа са римским јеретицима и после се са њима молио у катедралама, а после ове изјаве у Призрену да је браћа са Шиптарима, треба очекивати његову молитву са хоџама у џамији, а што су већ радили највећи екуменисти у СПЦ Амфилохије Радовић и Иринеј Буловић још 2006.године у Пећи.

Шта на ово каже Свети великомученик Ђакон Авакум, да се Србски епископи изувају у џамијама 

По благослову “Патријарха“ Иринеја, јер он не може физички да стигне на све молитве са јеретицима, 2012.г. у мају у Сплиту у катедрали, владика Григорије се моли са онима који су благословили и који благослове усташки нож, и при томе се клечећи моли за опроштај у име јасеновачких и херцеговачких мученика што нас усташе нису све побили. То понавља и ове године у храму СПЦ у Сплиту, где се опет моли са римокатолицима и при томе признаје своју издају Бога и Србског рода, рекавши пред ТВ камерама: “Ја сам херцеговачки бискуп“.

 

Григорије херговачки бискуп

По благослову “Патријарха“ Иринеја оцеубица Теодосије верно извршава задатак због чега је и постављен за владику рашко-призренског, односно отворено ради на издаји КиМ и промоцији терористичке државе Косово. Без имало устручавања сарађује са Тачијем, Харадинајем и другим шиптарским злочинцима, при томе прогањајући чак и физички све оне које се супроставе тој издаји.

 

 

Шиптари “браћо наша“ што су вам крваве руке?

Данас по благослову “Патријарха“ Иринеја, многобројни новопостављени викарни епископи (има их више него у свим другим помесним Православним  Црквама) имају једини задатак да смућени Србски народ још више смуте својом екуменистичком теологијом, а опет добро научени од свемогућег Иринеја Буловића. Тако владика Андреј држи предавања, чији је једини циљ да покаже да су римокатолички злочини према Православним народима измишљени, да су једноставно последица неких историјских заблуда. Односно убеђује нас у тезу Иринеја Гавриловића да смо ми права браћа са римокатолицима.
Свети Марко Ефески је за јеретике рекао: „Јеретик је, и законима против јеретика подвргавају се чак и они који у малом одступају од праве вере. Бежите, дакле, браћо, од њих и од општења са њима. Такви су лажни апостоли, препредени делатељи, прерушени у Апостоле Христове. То није ни чудо, јер се сам сатана преображава у анђела светлости. „Ако вам и ми, или анђео са неба благовести другачије, анатема да буде“(Гал.1:8). Мудро се пазите да не би ко, „чак и анђео са неба“, обмануо вас папским првенством. Али свршетак (крај) ће им бити по делима њиховим“.
Ово је само део злочина “Патријарха“ Иринеја Гавриловића који је узурпирао трон Светог Саве и због којих данас Србски народ нема свога Патријарха и због чега смо на огромним искушењима. Отворено ширећи свјерес екуменизам “Патријарх Иринеј“ тиме хули на Бога и доноси проклетство и себи и онима који га следе: “Молим вас пак, браћо, чувајте се од онијех који чине расправе и раздоре на штету науке коју ви научисте, и уклоните се од њих; Јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу него својем трбуху, и благијем ријечима и благословима прелашћују срца безазленијех“(Рим.16-17,18). Срби уместо што очекујете покајање екумениста у СПЦ, и што следите и помињете оне које не следе Господа Исуса Христа, послушајте борбени поклич патријарха Варнаве који је изречен 1937.г. у Божићној Посланици, због које је убрзо после тога убијен-отрован од претеча данашњих екумениста у СПЦ, а који важи за све нараштаје, посебно за данашње Србе јер се налазимо пред одлучујућом битком од који ће зависити и крај рата који Србе води за спасење душа својих већ 8 векова против Ватиканске немани: “А ja као први слуга божји и наследник Светога Саве и мученичких Патријараха Србских вичем вам свима. Ha окуп српски народе! Ha окуп не против наше браће друге вере или друге народности, него против безумља и корупције! Ha окуп, српски народе, у име части и образа! Ha окуп српски народе, у име Бога и Светога Саве! Ha окуп српски народе, у име историје твоје и легиона мученика твојих! Ha окуп српски народе ради деце твоје и будућности твоје!“

Дана 05/18.02.2013.лета Господњег.

С љубаљу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,
Братство Светог краља Милутина- Шабац
при катакомбној цркви у Бадовинцима

Повезани чланци

ПАПАтријаршија у успону: Иринеј је први патријарх у српској историји који је саслуживао римокатоличку мису! (видео)

ПАПАтријаршија у успону: Иринеј је први патријарх у српској историји који је саслуживао римокатоличку мису! (видео)

Ближи се слава већине Срба – свети Никола. Сви знамо колико је овај светитељ ревновао за веру православну против Арија и његових јеретика. Познат је по томе што је Арија ошамарио због дрскости и хуле на православну веру током Никејског сабора (325. године). Због...

Митрополит Серафим Пирејски: „Свеправославни сабор“ може довести до раскола

Митрополит Серафим Пирејски: „Свеправославни сабор“ може довести до раскола

Преосвећени оци архијереји, не могу да се отмем утиску и убеђењу да иза свега стоји једна једина потајна жеља извесних људи из садашње Цариградске патријаршије: да се ова прва по части патријаршија у Православљу данас једном оваквом концепцијом и оваквим понашањем...

„Философијa симулације“ и црквени илузионисти – Архимандрит Максим

„Философијa симулације“ и црквени илузионисти – Архимандрит Максим

Савремена епоха је надахнута и заквашена тзв. „Философијом симулације“, чија је суштинска потка појам звани „релативизам“ и она убира своје антихришћанске плодове у виду својих присталица, чак и у редовима високог клира Српске православне цркве. Сходно овој...