СЛОВО ИСТИНЕ бр.14


КАКО ЈЕ ВЛАДИКА ЛАВРЕНТИЈЕ ИЗДАО ХРИСТА
“А изнад патријаршије крст, и на њему разапет Свети Сава каже:
Опрости им, Боже, јер не знају шта раде.“ Св.Јустин Ћелијски

Увек су зликовци из Ватикана покушавали да нас ставе под њихову власт, односно да нас натерају да се одрекнемо Христа и да прихватимо папу. Међутим оно што нису успели ножем, маљем и бомбама, покушавају да остваре уз помоћ оних који продадоше веру за вечеру, поштење за печење, а крсте за масне прсте, екумениста у СПЦ. Један од зачетника и главних носиоца екуменистичке издаје у СПЦ је владика Лаврентије, који је починио толико екуменистичког безакоња у последњих двадесет година да је тешко све и набројати. Поменимо, Христа ради само највеће чинове његовог безакоња и од којих сваки подлеже анатеми Светих Отаца и довољан је да се његов починилац прогласи за јеретика, односно да се по Светим Канонима искључи из Православне Цркве. То су:
-Деведесетих године папа и Ватикан водили су трећи крсташки поход на Србију у 20 веку. Папа је у Ватикану 25.05.1991.г. благословио Туђмана да изврши оно што је почео његов предходник Павелић, да Хрватску очисти од Срба, тако што ће трећину побити, трећину превести у римокатолике, а трећину протерати, што је Туђман успешно извршио. Папа је позвао НАТО да изврши “праведну Божију освету“ над Србима у БиХ, а благословио је и НАТО бомбардовање Србије, због чега је та фашистичка одмазда над Србијом названа “милосрдни анђео“. И док је Ватикан спроводио трећи геноцид над Србима у 20 веку, за то време владика Лаврентије редовно је ишао на “молитве за мир“ које организују ватикански злочинци у Асизију (Италија) и тамо се моли са представницима разних јеретичких хришћанских конфесија (римокатолици, протестанти…), као и ислама, будизма и индијанског шаманизма. То владики Лаврентију није било довољно, него је 1994.г. на радио Ватикану исказао своју “заветну жељу“, рекавши да је папа добродошао у Београд, али не док траје ембарго (тај сурови ембарго према Србима је уведен по папиној жељи).
-У својој епархији в.Лаврентије се редовно дружио са надбискупом Ф.Перком, а
касније са надбискупом С.Хочеваром, и при томе је присуствовао мисама које су дотични служили у римокатоличким храмовима у Ваљеву и Шапцу. На свом радиу “Глас цркве“ дозволио је римским јеретицима да имају своју емисију, на којој су они ширили свој јеретички отров међу и онако духовно неписменим Србима (то је трајало неколико месеци док под притиском часних Срба није прекинуто). Али, владика се није дружио само са римокатолицима, успоставио је тесну сарадњу и са секташима – пентакосталцима и другима, који су у Србију дошли да би наше људе одвојили од православне вере. У пролеће 1998.г владика Лаврентије је дао благослов за штампање пентакосталне брошуре “Књига живота“, у којој се, по протестанском обрасцу, препричава Христов живот. Владика је и одраслима и деци књигу препоручио “топло и од срца“, а истакао да иста “може идеално да послужи и као учбеник веронауке“. Сарадња са разним верским групацијама – сектама наставила се половином јуна 1998.г. када је, по његовом благослову у Богатићу одржан скуп у организацији Центра за стратегијске и интернационалне студије из Вашингтона, са темом “ међувјерски дијалог и обука за рјешавање сукоба.“ Скуп је био затворен за јавност. Поред два претставника СПЦ, римокатолика и муслимана, били су присутни и пентакосталци и кришнаисти.
-Подигао је код Љубовије своју задужбину Соко – град, који са базеном и разним пратећим објектима више личи на туристичку атракцију него манастир. За то је примао и прилоге римокатолика, а златни крст који стоји високо изнад манастира је поклон римокатолика. У складу са оним што је и сам признао “овај манастир треба буде седиште екуменског покрета“, он у априли 2000.г. у њему организује међурелигијски скуп под називом “ЈЕДАН ЈЕ БОГ“, где поред претставника римокатолика и муслимана окупља и претставнике око 64 секте као што су суботари, пентоксталци и други. Сваке године у Соко граду организује некакву мобу, где окупља младе из разних крајева Европе и при томе се по изјави очевидаца догађају разне ствари непримерене и за обичан камп, а камоли за манастир.
-Наравно, владики Лаврентију, и поред дружења са припадницима разних секти, најважнија је сарадња са римокатолицима. Он је чест гост на разним римокатоличким мисама, посебно у римокатоличком храму у Шапцу, при чему често са собом води своје свештенике и црквени хор. Тако је 2000.г. извео шабачки православни црквени хор“Свети Јован Богослов” са Свете Литургије и одвео га у римокатолички храм на мису и прославу “Свете Ане, заштитнице шабачке жупе“. Наведени хор је том приликом отпевао “Оче наш“ и “многолетствије“ на крају мисе, као и на латинском складбу “Аве Марија“.
-Владика Лаврентије даје прећутни благослов шабачком фратру Ђероламу Јакобучију за превођење преко 200 Срба римокатоличку јерес, за време од неколико година колико је провео у Шапцу. Једном приликом, владика Лаврентије је похвалио успешан рад фратра Ђеролама (унијаћење Срба) речима: “Он је омиљеније код мојих верника него ја!“ А када је фратар Ђероламо одлазио из Шапца, испраћен је са највећим почастима, као велики Србски добротвор.
-Врхунац безакоња владике Лаврентије, од чега је задрхтала цела Небеска Србије, био је његов одлазак са својих 36 послушника у мантијама свештеника на поклоњење папи. То се догодило у августу 2000.г. у папиној резиденцији у Кастел Гандолфу, свих 36 свештеника са владиком Лаврентијем је пољубило крваву руку папину, којом је он благословио убијање Срба. Тада му се владика Лаврентије обратио речима: “Ваша светости, ја и свештеници из моје дијацезе из Србије дубоко смо благодарни на части коју сте нам указали да нас примите и благословите. Долазимо Вам са четири жеље. Прво, да што боље упознамо живот сестринске Римокатоличке цркве и њених пастира и да заједно са Вама учествујемо у прослави овог јубилеја Цркве Христове. Долазимо да братском народу, хришћанима суседне Италије, од срца захвалимо на несебичној хуманитарној помоћи коју су нам указали и указују у овим најтежим данима србским, у ратним и послератним трагедијама нашим. Захваљујемо Вам што у нашој дијацези имамо ваша два свештеника, дон Ђиролама и оца Драгу, људе великог хришћанског срца који пуно доприносе нашем међусобном разумевању и зближењу. И најзад, хвала вам до неба што сте нам у Београд послали бискупа у лицу монсињора Станислава Хочевара, који достојно наставља мисију свог претходника Франца Перка. И најзад, моји свештеници желе да Вам од срца подаре један мали, скроман поклон, икону спаситеља нашег Господа Исуса Христа, на успомену на овај велики дан у нашем животу“. Сви свештеницу су за издају Христа, тада добили медаље у виду кључа од “раја“ уствари од пакла. Замислите тог лицемерства међу онима који управљају СПЦ, само неколико месеци раније на сабору су канонизовали свете новомученике владике Платона, Петра, Саву и Доситеја, свештенике Ђорђа и Бранка са старцем Вукашином, а онда дају благослов владики Лаврентију да са 36 свештеника пљуне по поменутим мученицима и да целива руку њиховог крвника. Да је за то добио благослов од Синода СПЦ или од оних који управљају са синодом, потврдио је и сам владика Лаврентије када га је по повратку питао један частан Србин Светосавац “како је могао да се поклони папи са свештеницима“. А он му је одговорио “за све што ради има благослов“.
-Да за владику нема границе у екуменским злочинима показао је и организовањем поклоњења гробу усташког злочинца Степинца. Послао је свог архијерског намесника Владу Станимировића са шабачким црквеним хором “Свети Јован Богослов“ и вођом пута поменутим фратром Ђероламом у обилазак римокатоличких храмова по Италији. Тада су они планирано дошли у загребачку катедралу, где су се поклонили гробу кардинала смрти и ономе који је благословио убијање преко милион Срба.
-Треба поменути да Шабац са пуним правом зову Мали Ватикан, због тога јер се римокатолици у њему осећају као код своје куће, раде шта хоће, а и зато јер све делегације из Ватикана које долазе у Србију, обавезно долазе и у Шабац где се дочекују са највећим почастима. Свештеници их том приликом дочекују у шпалиру и на Светим Литургијама гости стоје на почасним местима. У Саборном храму у Шапцу свештеници без имало стида причешћују и римокатолике, говорећи да је владика благословио.
-По благослову владике Лаврентија ђакон Љуба Ранковић је објавио књигу “Жена иконе цркве и благо света“, у којој велича улогу жене, а на презентацијама исте

књиге, говорио је да треба и женама дозволити да служе као свештеници.
-Врхунац овог безакоња и лицемерства владике Лаврентије је био његов допис од 26.11.2010.г., у којем забрањује свештенству, монаштву и верницима било какав контакт са прогнаником због вере, владиком Артемијем и његовим присталицама, при томе претећи најстрожијим санкцијама.
Ову су само неки од светих канона којима подлеже безакоње владике Лаврентија:
– 45.правило Св.Апостола: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне“.
– 6.правило Лаодикијског Сабора: “Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божији“.
– 33.правило Лаодикијског Сабора: “С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити“.
– 38.правило Лаодикијског Сабора: “Не сме се празновати са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју“.
Упамти народе Православни шта нам је чинити са таквим отпадницима од Бога и рода:
“А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборног разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православним пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења“. 15.канон
“Какву заједницу има светлост са тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав удео има верни са неверником ?“ (2. Кор. 6,14-15).
“Већма се треба Богу покоравати него ли људима“ (Дел.ап.5,29)
„Заповедамо вам, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа да се клоните од сваког брата који живи неуредно, а не по предању које примише од нас“
(2. Сол. 3, 6)
“Налажем свом народу Божијем на Кипру (Србији), који сте истински деца Православне Цркве, да бежите главом без обзира од свештеника који су пали у латинску обману и да не залазите у њихове цркве, нити да благослов из њихових руку случајно примате. Јер, боље је да се сами у кућама Богу молите, него ли да са латиномислећима заједно у цркву идете, да не бисте заједно са њима наследили пакао.“ Свети Герман Нови Патријарх Цариградски
“Кад је била у питању Црква и њена независност, наш народ се борио, чак и против њених владика. Кад је један црногорски владика признао папу за поглавара, одмах га је народ засуо камењем.“ Свети Николај Србски

По благослову настојатеља катакомбне цркве у Бадовинцима јером.Симеона. Дана 15/28.12.2012. лета Господњег.