СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН У МАЧВИ


“Боже! Ти си Бог мој, к’ Теби раним, жедна је Тебе душа моја,

за Тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној“(Пс.62,1)

        Оно што је немогуће човеку, могуће је Богу, да у пустињи створи оазу у којој се налази извор воде живе од које нећеш ожеднети. Те оазе су катокомбне цркве које ничу у последње две године у пустињи, у коју се претворила света Србска земља због безакоња екумениста са митрама, а које по вољи Свемогућег Господа подиже његов угодник владика Артемије.

 Гледајући – они га не виде, слушајући – не чују и срцем не разумеју,

а он их само позива да служе Богу, а не папи.

      Још једна оаза засијала је у пуном сјају, односно дочекала је да прослави своју прву славу. Катакомбна црква у Бадовинцима је прославила славу свога небеског заштитника коме је и посвећена Светог краља Милутина. Просто је невероватно какав нам је јесењи дан Господ подарио, топао и ведар без дашка ветра. Тога дана сабрало се верно Христово стадо из разних крајева наше отаџбине, да заједно са братством поменуте катакомбе о.Симеоном, о.Харитоном и о.Савом и браћом и сестрама из ПНХЗ братства Светог краља Милутина молитвено прослави славу.

И гле чуда Господњег, камен се претвори у цвет, запустело имање у прекрасну катакомбну цркву,

а због греха помрачена Мачва, заблиста зрацима незалазног сунца.

 Не могуће је описати ту топлину, ту милину, тај опијући мирис и мир који човек осети на Светим Литургијама које служи владика Артемије и његово монаштво, то може само да се доживи.

 

Пред Богом је велико уколико му приносимо оно што имамо.

Наш принос Бог оцењује у складу са нашом усрдношћу, а не богатством дара.

       Након Свете Литургије слава се наставила трпезом љубави, на којој је песмом сведочена ИСТИНА, да је Косово и Метохија Србско, да ми нећемо папу и позив богомољцима да се боре за веру своју. Затим је девојчица Милица до суза све дирнула рецитујући стихове из песме “Небеска Литургија“ у којим Свети Сава говори о гресима народа свога, а завршила је речима који треба да нас све отрезне: “Богомајка плаче и анђели плачу, плаче Свети Сава и цела небеска Србија и сви се моле да Бог спасе Србски народ, али Бог неће да чује нити да им услиши молитву, док се Србски род не покаје“. Након тога нас је гуслар Богдан подсетио да безакоње екумениста нема граница, кроз своју песму “Путовање владике Лаврентија и 36 свештеника у Ватикан“.

 

Зато појте никог се не бојте!

У љубави сви Господњој стојте!

Озарена лица, окрепљене душе и задовољни оним што су видели, доживели и пре свега угасивши жеђ на извору живе воде, разишао се народ пун благодати Божије, а у мислима су им  одзвањале речи владике Артемија које је су на беседи чули:“…Ми смо сабрани овде у име Господа Исуса Христа и исповедамо веру коју смо примили од Светих Апостола, Светих отаца, Светих Васељенских Сабора, преко Светога Саве и краља Милутина, Светога владике Николаја и оца Јустина Ћелијског. Ето ми смо на томе путу и на томе путу треба да останемо без обзира на све нападе и све критике, на све лажи које се износе против нас. Треба да будемо сигурни да је ово тај пут, пут спасења, пут праве вере, пут који води у живот вечни, ради чега смо и створени од Бога и послати у овај свет овде…“.

[youtube_sc url=“http://www.youtube.com/watch?v=crT9WKbASrg“]

 

[youtube_sc url=“http://www.youtube.com/watch?v=g7JOnjDGn2g“]

Дана 01/14.11.2012. лета Господњег

С љубаљу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,

Братство Светог краља Милутина- Шабац