ЧУДО У МАЧВИ


„Господе, пошаљи ми благодат твоју у помоћ да прославим свето име твоје“

св. Јован Златоусти

          Иако је 14.10.2012.године био облачан дан, Мачва је на чудан начин сијала светлошћу и то оном којом се даје живот вечни, благодаћу Божијом. У катакомбној цркви у Бадовинцима на Покров Пресвете Богородице Свету Литургију је служио владика Артемије. Дошло је тога дана верно Христово стадо из Мачве, Јадра, Семберије, а било га је и из Чачка, Београда, Зворника(Република Србска), преко 250 људи. То су они Срби захваљујући којима Србија остаје и опстаје, јер се храбро и одлучно држе Светосавског завета “За Христа све, Христа низашта“.


 Монаштво и народ дочекују свога владику Артемија.

 “Свети Срби са Савом су молитву Господу узнели и свом народу Србском, владику Артемија послали“

 

Док су узурпирани храмови СПЦ постали пећине пусте, за то време катакобмне цркве су пуне верног народа као кошнице.

 Стари војнички шатор, који је претворен у место служењу Богу, био је мали да прими народ који је дошао да своје молитве узнесе нашој најбољој заштитници и помоћници Пресветој Богородици. По први пут од како је на Преображење почело Богослужење у овој светињи, дошао је и већи број мештана села Бадовинци. Они нису могли да сакрију своје одушевљење оним што су по први пут видели у свом животу. Као у најлепшим бајкама догодило се чудо, запустело и оронуло сеоско домаћинство од кога су сви окретали главу, претворило се у предивно место где се сабрало мноштво људи и којим се ширио мир и љубав. Пуни радозналости због чуда које се догодило пред њиховим очима, стидљиво су питали:“Оће ли овако бити и за следећег свеца?“

“Још увек нас покривају тамни облаци, али само они који воле тмину одбијају да виде светлост која је испред, светлост до које ћемо стићи само ако се наш корак не поколеба!владика Артемије

 Деца, те чисте душе најбоље осећају где је благодат.

           Посебну лепоту овом чуду дало је присутво великог броја мале деце, који су као анђели раздрагано и весело трчкарали, повремено упућују поглед пун огромне љубави њиховом деки владики Артемију. А једна мала девојчица Милица је у име тих анђела изнела њихово мишљење, говорећи стихове Милана Ракића. Деца су нам поручила да и ако их школа и телевизор трују западњачком модом, они остају верни Богу и роду:

“…Данас нама кажу, деци овог века,

Да смо недостојни историје наше,

Да нас захватила западњачка река

…Добра земљо моја, лажу! Ко те воли

Данас, тај те воли. Јер зна да си мати

…И данас, кад дође до последњег боја,

Неозарен старог ореола сјајем,

Ја ћу дати живот, отаџбино моја,

Знајући шта дајем и зашто га дајем.

 

После Свете Литургије је била трпеза љубави, на којој је народ песмом сведочио ИСТИНУ, певајући да је КиМ Србско и да нећемо римског јеретика папу.

 

Са вером у Бога и Његову правду, ми настављамо даље путем спасења.

 

“Србија и данас постоји и опстаје захваљујући оним Србима (ма колико малобројни били) који су Лазаревско (Видовданско) опредељење учинили душом своје душе, срцем свога срца, зеницом свога ока. Стога, док је времена, загледајмо се добро у то огледало, препознајмо себе на којој смо страни, ревидирајмо свој став док „времена има“, јер иде ноћ када нико неће моћи делати, ноћ после које нема сванућа.“  Владика Артемије

На крају ћему завршити народним стиховима који се Србијом шире, а који на најбољи начин говоре шта нам је чинити и кога треба следити:

 

“Над Косовом свиће рујна зора, с’папистима борити се мора.

Борити се, а не сузе лити, Православље мора чисто бити.

У сумраку издајства и туге, појави се човјек браде дуге,

браде дуге, а малога раста, срца већег нег код горостаса.

Он устаје против римског папизма и ђавољег екуменизма.

Богу драгом, а и мајци хвала, што нам је Артемија дала.“

 

Дана 02/15.10.2012. лета Господњег.

С љубаљу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,

Братство Светог краља Милутина- Шабац