СЛОВО ИСТИНЕ бр.10


ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери, ми само треба да је следимо.

ПРОКЛЕТИ БИЛИ ИЗРОДИ СРБСКИ СВИХ ВРЕМЕНА

„Сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу биће гоњени.“   ( II Тим. 3,11)

Ој Србине шта се чује оно у даљини, као грмљавина која најављује страшно невреме. То се чује клетва:“ПРОКЛЕТИ БИЛИ ИЗРОДИ СРБСКИ СВИХ ВРЕМЕНА“(Небеска Литургија-св.Николај Србски)! Док се небом пролама клетва, земља подрхтава, крв мученика за Православну веру, којом је натопљена Србска земља, само што није прокључала. У Србском роду било је и раније изрода и било је безакоња, али никада није толико изрода ходило светом Србском земљом и никада таквог безкоња није било међу нама као данас. То је сигуран знак да смо на крају времена и ако не буде покајања… А отац Серафим Роуз је поручио Православним Хришћанима: „Ми који би требало да будемо Хришћани, не треба да очекујемо ништа друго него да будемо разапети (у овом свету). У овом свету ми морамо бити разапети, јер Христово Царство није од овога света, и свет га зато не може прихватити, ни за један једини час. Свет може да прихвати само антихриста: данас или у било ком другом тренутку“ Нешто што нисмо могли ни замислити постала је сурова стварност Србског народа, догодио се злочин, који је био карактеристичан за време комуниста, а за који већина Срба не зна што због потпуног медијског мрака, а још више због незаинтересованости и равнодушности. Србски народ није још ни зацелио ране од комунистичког прогона, а ево настао је нови прогон од стране паписта. Подсетимо се како су комунисти-сатанисти упадали у манастире скрнавили светиње, тукли монахе и монахиње и вукли их по земљи, псовали, понижавали их и на крају избацивали из манастира које су претварали у складишта, школе или најбољем случају музеје. А сада замислите исту сцену само уместо комуниста звери у црним кожним капутима и петокраком, звери у црним мантијама и крстом, такозване попове. Оно што ни у најцрњим сновима нисмо могли сањати, управо се догодило у манастиру Вазнесење. Касно поподне 25.05.2012.године око стотинак мантијаша-паписта, послушника владике Хризостома извршили су десант на Свети манастир Вазнесење и њене домаћине Игуманију матер Јелену и њено сестринство. “Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју“(Пс.108-5). Са првим мраком (то је време безакоња), они које је до тада мати Јелана толико пута угостила и са огромном љубављу дочекивала су започели сатански пир у поменутој светињи. Без имало милости и стида тукли су монахиње и старе жене и људе који су се ту нашли, вукли их по блату, чупали за косу, а затим их избацивали из манастира. А да бол још буде већи све то је почело оног момента када је народ клечећи завапио Богу “Оче наш…“. Све то је обезбеђивала полиција која је стајала у кордону непосрдено испред манастира, као и на путу где се скреће са магистрале према манастиру, недозвољавајући никоме да приђе како би паписти успешно завршили свој посао. Такође паписти и полиција су претресали присутни народ одузимали им мобилне телефоне и фотоапарате да неби неки снимак овог злочина прошао у јавност. И када су мантијаши-паписти завршили са својим злочином, очистили манастир од ‘’неподобних’’, а полиција је народ натерала да се разиђе, брата Милоја Стевановића и Небојшу Дејовића су привели, наставили су пир са гозбом. Замислите сада сцену која леди крв у жилама, претучене монахиње, пуне модрица, седе на бетону поред конака, промрзле и гладне, а паписти славе своју победу уз ракију и вино, једу разне ђаконије не гледајући што је посни дан (петак). Док паписти опијени што великом победом што вином и ракијом, прете монахињама како нико не сме да се супростави вољи њиховог владике Хризостома и да ће због тога бити сурово кажњени, за то време монахиње са молитвом на уснама, храбро и смирено подносећи сво то понижење, одлучно се држе речи Јосифа Вријеније:„Никада се нећемо одрећи тебе, вољено Православље! Никада те нећемо издати, благочешће отаца! Никада те нећемо оставити, мајко побожности! У теби смо рођени, у теби живимо и у теби ћемо умрети. А ако времена то буду тражила и хиљаде пута умрећемо за тебе“. Ускоро на место злочина под окриљем ноћи (то је њихово време) стиже и главнокомандујући владика Хризостом да похвали и награди своје послушнике што су успешно обавили послушање: “Проливаше крв праву, крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима“(Пс.105-38).

Зашто се догодио наведени злочин у манастиру Вазнесење?

Нажалост то питање постављају многи Срби и то они који себе сматрају верујућим, а та недоумица потиче због незнања или страха. У манастиру Вазнесењу је нападнуто мало Христово стадо, Игуманија мати Јелена и њено сестринство (7 монахиња) од стране отпадника од Бога и рода. Мати Јелена која је од своје 14 године у манастиру, када је дошла у Вазнесење није било ни кашике и уз Божију помоћ са својим сестринством обновила је ову светињу и она је постала извор живе воде за верни Христов народ. Те монахиње које представљају анђеле на земљи, нападнуте су само зато што су остале верне Христу и што се држе Светосавског завета:’’За Христа све, Христа ни за шта’’! Оне и ако слабе физички, али зато храбрости какве нема ни већина мушкараца и непоколебљиве вере отворено су се супроставиле екуменистичком безакоњу владике Хризостома, јер су свесне да не можеш служити и богу и мамону. С друге стране имамо паписте попове, који су за овај злочин обучавани на богословијама СПЦ. Последњих деценија богословије СПЦ обучавају будуће свештеника да буду послушни владики (без обзира на његово безакоње) а не Богу, да служе светским моћницима (папи…) а не Богу и сопственом народу, да је душа смртна и да постоје још цркава поред Православне и да треба да се сви уједине и тако дочекају газду антихриста. Они разапињу Господа, као што је то учинио Пилат, јер имају страх од владика, а не од Господа. Владике награђују своје послушнике у мантијама добрим парохијама како би уживали у земаљском благостању (куће, станови, аута, летовања у иностранству…) док народ гладује. Због тога су они спремни на сваки злочин који им благослови владика (да туку, подмећу бомбе катакомбна црква у Жеровници, кућа свештеника Небојше…) који то чини да би заштитио своје безакоње у виду екуменизма. Док свештеници за зло које чине награду добијају од владика, те исте владике екуменисте за њихову ревност у злу против сопственог народа награду добијају директно из Ватикана. За њих је Господ рекао:„Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени“ (Мт. 23,13-14). Од овог злочина испред манастира Вазнесење стоји полиција која брани народу Србском да иде у своју светињу, што је исто као и за време комуниста. Када се тамо појавиш полицајац те љубазно упита ‘’у ком својству долазиш’’, а ако поменеш Игуманију Јелену, одмах мења расположење и наређује ти да чекаш док он упита нову папску управу манастира шта да чини. За то време мати Јелена и њено сетринство се налази у испосници (кућа са једном просторијом) на удаљености око 1 километар ваздушном линијом од Вазнесења коју тек треба оспособити за нормалан живот. Оне одатле могу са великом тугом и болом да гледају на свој дом из кога су истеране, светињу у коју су оне цео свој живот уложиле како се од стране паписта скрнави и уништава.

Овај злочин који није први, а нажалост ни последњи који чине паписти – екуменисти требало би да отрезни све оне које се декларишу као антиекуменисти, а који осуђују Дубоки Поток (повратак владике Артемија на КиМ) када се домаћин вратио у свој дом. Да отвори очи свима онима који се надају на повратак на старо (пре раскола који је изазвао синод СПЦ) и да очекују да ће ускоро и пред остале наше светиње стајати полицајци (пред Патријаршијом стоје одавно) који ће нас питати ‘’у ком својству долазиш’’. А то размишљање о некаквом повратку на старо је обична утопија, не зато што то неће верно Христово стадо окупљеног око светог владике Артемија, него зато што је готово немогуће да се екуменисти покају, јер су потписали уговор лично са ђаволом. Упамтите Срби овим незапамћеним злочином паписти су навукли не само на себе проклетство, већ на целу Србију ако буде ћутала. Те монахиње су анђели на земљи и шта мислите да ће Господ то мирно посматрати? Сетите се речи из псалтира: “Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истрјебио на земљи спомен њихов.“(Пс.33-16).

Питамо се какви су то људи који ће ићи на службу у цркву или ће примити у свој дом оне који су окрвавили своје руке невином крвљу и страдањем монахиња и народа? Уместо благодати ти паписти носе са собом проклетство. Питамо се какви су то духовници, свештенослужитељи, монаси и монахиње који ће служити или примити у своје манастире или цркве оне који су тукли верно Христово стадо? Питамо се шта треба да се још догоди да би владике, свештенослужитељи, духовници, монаси и монахиње подигли свој глас против безакоња у СПЦ? О кукавно Србство чему се надаш ако будеш ћутало док паписти чине безакоње?

„Заповест је Господња да не останемо неми у временима када је вера у опасности. Када је вера у питању нико нема право да каже: ко сам ја? Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати а ти зар да останеш нем и незаинтересован?“ св.Теодор Студит

НАПОМЕНА: Сви који су заинтересовани да помогну Игуманији Јелени и њеном сестринству информације могу добити на телефон 066/352-536

Дана 15/28.05.2012.лета Господњег.