Јасеновац гори од Аушвица

Слободан Кљакић Интервју: Јаша Алмули – Јасеновац гори од Аушвица
О књизи чијом је промоцијом недавно обележен Међународни дан сећања на жртве холокауста
Књига Јаше Алмулија ,,Јевреји и Срби у Јасеновцу”, коју је недавно објавио ,,Службени гласник”, промовисана је 27. јануара у Коларчевој задужбини, у оквиру програма обележавања Међународног дана сећања на жртве холокауста, у организацији Министарства рада и социјалне политике. Пошто аутор није могао да присуствовао промоцији, разговор смо приредили користећи електронску пошту на релацији Београд–Лондон. У књизи сте објавили своје разговоре с девет Јевреја и шест Срба који су побегли или су се пробили из Јасеновца 22. априла 1945. године. Који сте главни закључак извукли из тих сведочења?
-Закључио сам да је Јасеновац у усташкој Независној Држави Хрватској био много страшнији логор смрти него Аушвиц у окупираној Пољској, то највеће нацистичко стратиште. Покојни Ђорђе Лебовић, драмски писац, у мојој књизи „Живи и мртви” сведочио је да су Немци у Аушвицу настојали да жртве до последњег часа не дознају да ће у гасним коморама бити угушене и у крематоријумима спаљене, да се не ремети ток њиховог индустријског начина убијања. Хрватске усташе су отворено убијале на најдивљачкији начин сопственим рукама, ножевима, маљевима, гвозденим шипкама и врло ретко мецима, о чему у мојој новој књизи подробно говори покојни пуковник Златко Вајлер.
Лебовић је, зар не, као помоћник стаклоресца радио на демонтирању једног од крематоријума у Аушвицу пре доласка Црвене армије?
-Захваљујући томе он је и видео просторију испред гасне коморе где су жртве скидале одећу и у којој су опомињане: „Запамтите број где сте оставили одећу да је после не бисте тражили”. Давали су им лажне сапуне а у душегупки су на плафону били лажни тушеви, да изгледа као купаоница. А усташе су у селу Градини, на босанској страни, преко пута Јасеновца, клали Србе, Јевреје и Роме, антифашисте Хрвате и друге противнике усташког режима, пред отвореним ракама.
И долазак у ове логоре се разликовао?
-Немци су без вике и суровости дочекивали сужње допремљене сточним вагонима и на станичној платформи одвајали способне за ропски рад, од старијих, слабијих и од жена с децом. Њих су упућивали у гасне коморе и у камионе позивали оне који мисле да не могу да пешаче. „Како су ти Немци љубазни”, рекао је један здрав човек тридесетих година и сео у камион који га је одвео у смрт. Усташе су уводиле сужње у Јасеновац уз батине, кундачење и вику, често су убијали оне који не могу брзо да ходају или да трче. У Аушвицу је сваком стражару било одређено шта треба и може да чини, а у Јасеновцу је сваки усташа могао да злоставља и убија по својој вољи. Пуковник Божо Шварц у мојој књизи сведочи да је Љубо Милош, једно време командант у Јасеновцу, испробао нову машинку пуцајући у логораше у пролазу. Архитекта Брацо Данон говорио ми је о усташком стражару Жући који је зауставио заточеника и питао одакле је и шта је био. Овај је одговорио да је адвокат из Загреба, а Жућа му је одвратио: „Знам ја вас” и постранце му зарио нож у врат. Престрављени човек је остао на ногама. Жућа је извадио дуванкесу, савио цигарету, запалио је и мирно пушио док је несретник стајао с ножем у врату. Када је цигарета догорела, Жућа га је брзим потезом заклао. Пред једном бараком Браца је видео пободену гвоздену шипку. Рекли су му да су усташе за њу везивале људе и зими их поливали водом, док се не претворе у комаде леда.
Какве закључке изводите из поређења начина убијања у Аушвицу и Јасеновцу?
-Поређења не значе да Немци нису били свирепи ако тиме нису реметили индустријско убијање. Моја саговорница Жермен Коен из Солуна видела је како немачки стражар баца камен и наређује некој девојци да га узме. Онда је напујдао вучјака да је сустигне и силовао је. Изгризена и силована девојка је исте ноћи преминула.
Како тумачите свирепости Јасеновца?
-Стражари су у Јасеновац довођени из најзаосталијих, сиромашних делова Херцеговине и Босне. Полугладни и примитивни брзо су постајали свирепе убице. Поједини официри су били патолошки типови, а сви су били индоктринирани. Васпитавала их је у верској мржњи Католичка црква, чијој сам улози посветио десетину књиге. Три команданта Јасеновца су раније били католички свештеници. Ватикан је Католичкој цркви у Хрватској одавно доделио улогу бастиона против православља, за које је загребачки надбискуп Степинац рекао да је шизма гора од протестантизма. Омраза је стварана и због незадовољства хрватских феудалних господара положајем Срба, који су као слободни сељаци ратници у Крајини бранили аустријску царевину. Завидели су им и зависни хрватски кметови. Отуда и одлука усташа да се трећина Срба убије, трећина протера и трећина преведе на католичанство. Најмасовнија убијања вршена су у Јасеновцу.
На крају описујете и спор око нове поставке музеја у Јасеновцу која је доживела тешке критике. Да ли је у поставци ишта мењано?
-Није ништа мада су критике упутили и Ефраим Зуроф из Центра „Симон Визентал” у Јерусалиму, представник Срба у Хрватској Милорад Пуповац и Јулија Кош из Јеврејске општине у Загребу која је изрекла најоштрије критике – да би садашњом поставком и усташе биле задовољне. У књизи сам забележио речи једног кустоса музеја да је предлог измена сачињен, али ништа није измењено. Пре непуна два месеца о томе сам питао Наташу Јовичић, директорку Спомен-подручја Јасеновац. Она је игнорисала критике и рекла да су њима важни стручни рецензенти, као да су они политички бесполна бића. Према Јовичићки, измене нису планиране јер се с тим нису сложили аутори нове поставке. Из њених речи произлази да ће бити вршене само допуне музејске поставке а не измене и исправке.
Какве допуне?
-Оне треба да се нађу у новом здању које се не гради због кризе и недостатка новаца. Тако и после три године и многих критика, музеј у Јасеновцу остаје онакав какав би се свиђао и усташама. Ваљда ће већ други пораз Туђмановог ХДЗ-а на председничким изборима прочистити атмосферу, а избор Иве Јосиповића из Социјалдемократске станке донети и тражене исправке музејске поставке о јасеновачком логору.

Повезани чланци

Бог ме је спасио да свијету причам гдје сам била и што сам видјела – Марија Почуча

Бог ме је спасио да свијету причам гдје сам била и што сам видјела – Марија Почуча

Милица Матић, рођена Почуча из Дивосела записала је потресну, истиниту причу, казивање своје мајке Марије Почуча, Вујканове која је са 75 својих комшија Дивосељана бачена у Јарчју јаму на сјеверном дијелу Велебита 06.08.1941. године у вријеме покоља српског народа у...

Како су усташе клале и убијале Србе на Ђурђевдан!

Како су усташе клале и убијале Србе на Ђурђевдан!

Масакр у Благају, кад је зверски усмрћено око 520 Срба, био је увод за касније злочине усташа на Кордуну, који су често чињени отворено, брутално и масовно Један од највећих масовних покоља српског становништва у НДХ, које су извршиле усташе, догодио се од 6. до 8....

Не заборавимо “савезничко” бомбардовање Београда на Васкрс 1944.

Не заборавимо “савезничко” бомбардовање Београда на Васкрс 1944.

''Они које сматрамо да су нам данас пријатељи САД, ЕУ и Ватикан, никада нам нису мислили добро. Као што данас све чине да униште Србију и Србски народ, то су чинили и у Другом светском рату!''уредништво сајта БЕОГРАД – Навршава се 69 година од највећег савезничког...