СЛОВО ИСТИНЕ бр.6


ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери, ми само треба да је следимо.

СРБСКЕ ПОДЕЛЕ И БОРБА ЗА ВЕРУ

Као што рече један наш велики духовник, Срби су кроз своју историју учинили много у славу Господа и за добробит свога народа и читавог света, али једно нису успели никад, а то је да се сложе. Увек су у нашем народу постојале поделе, које су нам само наносиле штету. То је добро знао и највећи и најзначајнији Србин, икад рођен, Свети Сава, који је због тога и оставио поруку народу свом: „САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА“. Нажалост Срби никако да ту поруку прихвате и спроведу у дело. И ако су те поделе увек постојале, оне нису никада биле тако дубоке и болне као данас. Данас je Србски народ подељен у четири ВЕЛИКЕ ГРУПЕ:

1. УНИЈАТСКА СРБИЈА
Ту спадајају сви они који хоће да Србију увуку у европску, натовску, екуменистичку или било какву сличну унију. Има само један услов да би припали унији, а то је да се пре тога одрекнемо наше вере и себе самих и да се поклонимо Сатани. Овој Србији припадају сви они који продадоше веру за вечеру, поштење за печење, а Крсте за масне прсте. То су они којима није ништа свето, ни вера, ни име, ни част, за њих све има цену и може да се прода. То су они који се Бога не боје, нити људи стиде, или како Св. Николај Србски написа у Небеској Литургији: „ …којих би се и марва постидела“. Њихова крилатица је увек била иста и остаће до краја, а гласи: „Циљ оправдава средство“. Њихов једини циљ је „лични интереси“, односно како народ наш каже „у се, на се и пода се“. У Светом Писму је за њих написано: „Прељубници и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према свету непријатељство према Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде непријатељ Божји постаје“ (Јк.4,4). Данас, на жалост, овој групи припада и духовна и световна власт у Србији.

2. НЕУТРАЛНА СРБИЈА
Она се под поветарцом савија, час лево, час десно. Ту припадају они, који због неког свога лажног мира, покушавају да умире своју савест, варајући и себе и друге, тврде како се то њих не тиче и да они не могу ништа променити. Они су најопаснији, јер држећи се по страни не знаш шта мисле и коме ће се царству приволети. За њих је најбоље рекао Св.Николај Србски у својој беседи о Неутралним: „ … видећете два супротна табора широм света. Један табор чине христоверни, а други безверни. Између њих рамљу на обе ноге маловерни или неутрални. … неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи, а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: „Ко није са мном, против мене је.“ Они, који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.“ Даље каже: „Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа.“
А Господ поручује неутралним: „Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих“ (Откр.3,16).

3. НАЦИОНАЛИСТИЧКА СРБИЈА
Лепо је волети своју земљу и бити националиста као што су били наши свети претци, који су се трудили да задобију пре свега Небеско Царство, са којим се једино може сачувати земаљско царство на дуже време. Међутим, овде је реч о онима који се бусају у груди своје, како су велики Срби, а да не знају ни шта то значи. То су они који желе промене без Бога, желе да мењају друге, а да себе нису променили. Сматрају да то што су Срби, да је то довољно за благостање. Јадно је то Србство, јер је без Бога. Они се уздају у себе и своје мишице, односно наду полажу у човека, а не у Бога. А таквима је Господ поручио: „ …да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово“ (Јер.17,5).

4. СВЕТОСАВСКА СРБИЈА
То је нада овој земљи, то је њена со. Светосавску Србију чини верно Христово стадо, које се држи завета, који је наш Свети Сава дао Господу у име свога народа, а који је на Косову пољу, крвљу запечећен од стране Св. Великомученика Кнеза Лазара и његове војске, да је народ Србски Христов. Тај Светосавски део, чини народ и клир Црквени који се, по узору на своје свете претке, боре за своју Православну веру и Отачаство и ако треба жртвоваће се за Крст Часни и Слободу златну. Неће да мењају друге, јер су свесни да то може само Господ. Они теже да промене себе кроз покајање, молитву и пост. Имају љубав и разумевање за све, праштају свима и нуде и други образ да им се удари шамар. Али, то праштање се односи само на личне непријатеље. Кад је у питању непријатељ Господа и нашег Отачаства, ту праштања нема и не сме га бити. За њих важи дивна мисао Арх. Аверкије Џорданвилског: „Борећи се одлучно и са најмањим пројавама зла и греха у сопственој души, не бојмо се да откривамо и разлобличавамо зло свуда где се јавља данас – не по гордости и самољубљу, него једино – по љубави према Истини.“ Држе се речи Св. Јована Златоустог: „До смрти се бори за истину и Господ ће побеђивати за тебе“. Светосавска Србија зна, да се једино Србија може спасти пропасти у коју срља, ако се народ пробуди, покаје, очисти, причести и сабере под један Светосавски барјак у одбрану своје Православне вере и Отачаства.

Човек који данас, верујемо, припада Небеској Србији, а који је својим животом и жртвом (убијен је од стране Унијатске Србије) сведочио шта је Светосавље, Небојша Крстић оснивач Отачаственог покрета Образ, оставио нам је једну дивну поуку: „Света Србија која дише пуним плућима заветне светосавске побожности и која непопустиво чврсто држи србски крсташ барјак који свима и свагда неућутно сведочи да Србство зна свој пут – пут Богочовека. Са тога крстоносног пута нема нам одступања, јер, онај ко одступи одриче се своје вере православне и својег имена србскога. А неверни и безимени нису потребни ни Богу ни људима“.
Због свих оних Срба, који нажалост још увек лутају заслепљени грехом, пишемо све ово, да их покренемо на размишљање и да се уз Божију помоћ уразуме и врате Богу и Роду, односно да се приброје Светосавској Србији.
А ти брате Србине и сестро Србкињо, стави прст на чело и размисли добро којој Србији припадаш. Знај само једно, само Светосавска Србија може да се нада Царству Небеском.

СВЕТОСАВСКА СРБИЈО САБЕРИ СЕ У БОРБИ ЗА ИСТИНУ

Са криком бола у души, питамо се зашто безосећајно ћути Србија(част појединцима), када хоће душу да нам узму и Православну веру униште. Зар смо опет заборавили да се ћутањем Бог издаје. Данас у Србији не да је тешко бити хришћанин, већ је то забрањено. То поврђује пример владике Артемија и његовог монаштва, брата Милоја Стевановића… И поред свега тога данас се многи питају имали сврхе борити се, а предлажу да наше храмове без борбe напустимо и да се у мишије рупе сакријемо. Чуј народе Србски шта ти поручује Св.Николај Србски (делови беседе) “БОРБА ЗА ВЕРУ“:“Зли ветрови ударили су са свих страна на тебе, Србине брате, осећаш ли? Видиш ли? Чујеш ли? Хоће да угасе кандило вере унутра у души твојој. Хоће да прекину везу твоју са родитељима твојим, са претцима твојим, са славом твојом… Безверци хоће да разбију кандило душе твоје. Кривоверци хоће да ти у кандило наспу воду место уља. Маловерци дају ти слободу да држиш кандило своје како хоћеш, само не желе да га виде запаљено. … Брани и ти веру твоју, Србине брате. Кад вера твоја брани тебе од свих зала овог века, брани и ти њу, веру твоју. Брани њу која тебе брани.

…О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злобник ишчупао веру из душе твоје, бићеш јевтинији од замуклог славуја, и чудовишнији од очупаног пауна. Брани дакле веру своју, јер она брани тебе… Једнодушно борите се за вјеру Јеванђеља, заповеда апостол вере (Филип, 1, 27). Кад се неки брат твој бори за веру јеванђелску, веру свету православну, притеци му у помоћ и пружи му помоћ, да лакше иде. Помози му или руком, или језиком, или молитвом и добром жељом пред Богом. И сви тако нека чине. Јер његова борба, твоја је борба, и његова победа биће твоја победа. Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету… Зато ти и говорим, Србине брате: борба за веру то је борба за душу, а борба за душу то је борба за главну имовину своју и за вечни живот. Не говорим ти у име моје, него у име свих предака својих, светих и витешких, који се Бога бојаше, за душу бринуше, и за веру борбу, и борбу, и борбу водише. Па чак и кад битке на светском попришту изгубише, душе своје спасоше и у царство Христово се уселише…Ова је земља бедем хришћанства. Тако Срби, прађедови твоји, схватише и назваше ову Божју земљу, ову твоју очевину и дедовину, Србине брате. Преко хиљаду година ова земља је била бедем Хришћанства. Преко хиљаду година на њој је крст Христов час уздизан, час обаран. Но и кад је обаран од кривовераца, крст Христов скриван је у срце народно и тамо се сијао и блистао. У љутим временима робовања Срби су га скривали тамо где лопов не краде нити разбојник отима, скривали су га често али никада издали. Оно што је од Бога намењено, не може се слабом руком људском обрнути. Јачи је Бог од човека, јачи од свега света. А Он, Свемоћни и Свезнајући наменио је овој земљи да буде бедем Хришћанства. Бог је одредио твоју земљу да буде бедем не чега маленог и малозначајног, или уског и пролазног, него да буде бедем вечног Хришћанства. На Суду Страшноме питаће Господ народ српски, како се борио на овом бедему?

…Бог ће ти помоћи, и ти ћеш победити. Бог ће те благословити, и ти ћеш одржати веру своју, највеће благо своје, Србине брате мој! Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим.“

Дана 22.03/04.04.2011. лета Господњег