Никакав компромис између Истине и лажи није могућ Ићи за Господом значи ићи на крст, на распеће, на страдање, на прогонство


Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Артемије на празник Ваведења Пресвете Богородице посетио је прогнано Црноречко братство у њиховом привременом станишту на планини Јелици код Чачка. Окупљеним монасима и сабраном верном народу Његово Преосвештенство г. Артемије изрекао је поуку, примерену данашњем времену, прогону Цркве – који су у Србији започели Патријарх Иринеј и Синодалци, направивши својим неканонским чињењима и анти-црквеним актима раскол у Српској Цркви, и поставивши себе изван Цркве – као и планираном и најављиваном, од стране филопапистичких Епископа у Српској Цркви, доласку Папе римског у Православну Србију, који за протеклих хиљаду и више година од раскола, када је отпао од Цркве, није крочио својом ногом на српску земљу. Како се приближава прослава 1700 година издавања Миланског едикта, све више постаје актуелно подсећање на претходни јубилеј прославе 1600-годишњице, и актуелизовање порука које су упућене са тога скупа. Једно је, међутим, сигурно – евентуални долазак Папе римског неће Србији донети ништа добро, напротив, биће узрок само нових несрећа, нових страдања и пошасти, нових цепања и подела, даљег слабљења и растакања српског националног и духовног корпуса. Познате су речи светога Козме Етолског које је упућивао једноверном грчком народу – ”Папу треба да проклињете”! А зашто га треба проклињати? ”Јер је он узрок”, каже светитељ! Он је узрок многобројних злочина према Православнима, широм земнога шара, у вековима који су прохујали иза нас; он је узрок јереси, у коју је најпре сам пао, а затим, не желећи да се поврати Истини, хоће да са собом у погибао јереси и отпадништва повуче и многе од Православних; то чини, између осталог, и кроз вековно већ наметање Уније Православнима, захтевајући као основни услов сједињења признање Папског Примата и непогрешивости! У нади да ће српски народ, уз Божију помоћ, смоћи снаге да се одупре искушењу које се намеће из Патријашије у Београду, и да ће спречити долазак непожељног, у јерес палог, и од многих Православних Сабора у протеклим вековима осуђеног као јеретика, Папе римског, предајемо видео запис поруке Преосвећеног Епископа Артемија јавности.

Транскрипт беседе Владике Артемија

Како је та прослава протекла, исто у Нишу, поводом 1600 година тога Едикта, повезано са царем Константином који је рођен у томе граду, и како је та прослава била спонтана, дивна, окупљени само православни народи, представници православних држава, православних цркава и све је то прошло у једном томе духу свеправославном. Ни једне једине речи није било о екуменизму, о католицизму, о било коме другом изван православних. То је права прослава. Ево за сто година, рецимо, колико се ситуација у свету променила и докле смо стигли, да ова 1700-годишњица Бог зна шта ће нам све донети. Али ја хоћу да верујем да оно што је Господ рекао да Цркву Његову ни врата пакла неће надвладати, да ће и то искушење бити савладано милошћу Божјом и благодаћу Божијом и да ће и та годишњица проћи у знаку обједињавања православних, победи Православља над сваком лажју, над сваком јереси и над свејереси екуменизма. Ово је припрема за то, ове наше савремене катакомбе, ово окупљање по овим кућицама указује на то. Просто, историја се понавља. Ко има уши да чује, нека чује. Ко има очи да види, нека види. У сваком случају, то је пут Цркве Божије, пут Светих Отаца, пут толиких исповедника и страдалника за Веру Православну, за спасење душа својих. Као што је Господ рекао: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и иде за мном.“ Ићи за Господом значи ићи на крст, на распеће, на страдање, на прогонство, јер компромиса нема и не може бити између Истине и лажи, између Светлости и таме, између Бога и ђавола. Ту постоји јасна линија преко које се не може и не сме прећи. Ко год мисли да је могуће измирити те супротности, он се налази на путу који не води у живот вечни, него у погибао. Нека би дао Бог да се ово друштво умножава, да се диференцијација у нашем народу настави. Верујте и знајте да ово што се догађа код нас прати цео свет, не само наша дијаспора, него и сви православни народи. Српска црква је и кроз векове била у неку руку пример борбе за чистоту вере. И онда када је и византијски цар и патријарх и многи други ишли на склапање уније са Римом, Српска црква у томе није учествовала, није слала свога представника. Па ето, можда и ово има ту поруку целоме свету да се не може ићи на компромис без граница. Никакав компромис између Истине и лажи није могућ. Између Праве Вере и било које јереси нема ништа заједничко. Нека нам Бог даде свима снаге да издржимо и ово и све што Бог допусти, да буде на славу Божију, а на наше спасење. Амин. Боже дај.

понедељак, 06 децембар 2010.г.  ЕРП и КМ у егзилу / Пастир Добри