СЛОВО ИСТИНЕ бр.1


ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери, ми само треба да је следимо.

 
 Сви они који се двоуме или не знају којим путем треба ићи, који не знају коме припадају наће одговор у беседама Св. Николаја Србског, изговорене у Чикагу на Видовдан 1948.г. и у манастиру Раваници на Видовдан 1939.г.
СВ.Николај Србски
“О НЕУТРАЛНИМ“

Ево нам опет Видовдана. Ево дана, који никада неће постати ноћ докле год Срби буду били хришћански народ, љубитељи Крста и слободе. Јер овај дан је показао цену Царства Небескога. И земаљско царство не добија се јефтино, а Турци га нису јефтино платили. Али је небеско царство много скупље, и Лазар га је платио жртвовањем себе и целе србске војске.
Ево дана, када је један хришћански народ све изгубио и добио више од изгубљеног. Ево дана, који као страшни суд виси над народом истовремено благосиљајући и проклињући. Кога благосиља Видовдан? Оне, који вером Христовом живе и дишу, и за Христову веру страдају и гину. Кога проклиње? Проклиње неутралце. Потребно је ово нарочито истаћи, јер је корисно за наше дане. И сам Бог одбацио је као проклете оне, који су неутрални у пресудним борбама између Христа и антихриста. Сведочанство о  томе налазимо у последњој књизи Светог Писма, где Христос заповеда еванђелисти Јовану, да напише цркви у Лаодикији и да каже:“Знам да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Но, како нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те.“
Ни студен ни врућ у Лаодикији били су они, који су се називали хришћанима, али су у исто време узимали учешће у паганским светковинама и држали незнабожачке обичаје. Ни студени ни врући у време Косовске битке били су они Срби, који нису хтели на Косово из бојазни од мухамеданске силе. Доцније су се многи од тих неутралаца потурчили.
Господар Вук Бранковић био је типичан неутралац у то време. Ни студен ни врућ. Он је остао проклет не зато, што није дошао на Косово, нити зато што се борио уз Турке против Срба. Не! Него само зато што је остао неутралан у току битке, која је решила судбину Србије и Балкана за пола хиљаде година. Рачунао је, да ако Срби победе, он је ту с њима, као Србин и још Кнежев зет. Ако ли пак Турци победе, они ће му бити благонаклони, пошто се није борио против њих. Рачун погрешан. Ускоро после битке један турски паша рекао му је:“Када ти ниси веран своме цару, како ћеш бити веран моме цару?“ Проклет од Срба, презрен је био од Турака. Тако је неутрални Вук изгубио оба царства, и небеско и земаљско. И остао је проклет у народу србском. То су његови потомци горко осећали и често јадали, како их проклетство Вука ужасно погађа.
Ако сад примените  косовску  етику на  наше  покољење,  видећете два супротна табора широм света. Један табор чине христоверни, а други безверни. Између њих рамљу на обе ноге маловерни или неутрални. О безверцима или безбожницима није потребно ни говорити. Свето писмо их назива лудацима, а србски народ непоменицима (као и демоне), јер одбацујући Бога, они су и несвесно постали слуге демонске.
Но погледајмо неутралце, који стоје између верних и безверних, између националиста и интернационалиста, између Христа и Антихриста. Они јадници заборављају, да Христос за деветнаест столећа није изгубио ниједну битку, нити ће и – једну изгубити до краја времена, до Страшног Суда. Не знају, да је он себе прогласио победиоцем света унапред, пре своје крсне смрти, а још јаче после свог славног Васкрсења, кад је рекао:“Даде ми се свака власт на небу и на земљи.“
Страх и рачун ствара од људи неутралце. Луд страх и погрешан рачун, као и Вуков. Лудим страхом за себе и своје сроднике и погрешним рачуном они навлаче проклетство Божје и народно на себе и на децу своју баш исто онако као неутрални Вук Бранковић. У једном времену као што је наше, када се води гиганстка светска борба између вере и безверје, и када организовани атеизам устаје свим снагама против Христа, против 10 Божијих заповести, против породице, душе и човекољубља и то не само у комунистичким државама већ и више или мање, у свим земљама – неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне  правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши:,,Ко није самном, против мене је.“ Они  који нису ни врући ни  хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.
Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика србског народа. Вековима борећи се за истину вере, за слободу и за правду, србски народ постао је веома осетљив у погледу ове три неопходности за достојанствен живот појединаца и друштва, тј. вере, слободе и правде.
Ја се сећам из детињства оног правог рата између Јапана и Кине. Ратоборни Јапанци беху напали мирне Кинезе. И Срби су били на страни Кинеза. И ми као мали ђаци симпатисали смо Кинезе. И зар се сви ми живо не сећамо такорећи јучерашњега рата талијанских фашиста против Абисинаца? Сав Србски народ без изузетка, револтирао се против бруталних нападача и њиховог нечовечства над једним сељачким, хришћанским народом.
И тако Србин није могао бити неутралан ни у једној борби зла против добра, ни у једној борби мрака против светлости, ни најудаљенијим крајевима света, а камоли пред својом кућом и у својој кући. Најмање приличи Србину бити неутралан у садашњости. И заиста, врло је мален број неутралних Срба у свету. Но и тај мали број, нажалост, веома је штетан. Штетан је по Србство уопште, а штетан је и по Америку и по Хришћанство.
Можда је ово последњи Видовдан, који их опомиње, да се више не колебају, него да се сврстају с браћом својом, која се боре и раде за тријумф вере, слободе и правде у свету. А вас, браћо и сестре, који сте одавно изабрали свети пут предака својих, светаца, витезова и мученика наших, нека Господ Бог троструко благослови по молитви светога кнеза Лазара и свих косовских јунака! Амин!Чији си мали народе Србски(део беседе)?Ми смо потомци Косовских јунака који се жртвоваше за Крст Часни и слободу златну; самоникле и бујне гране народног дрвета које на Косову би скресано до стабла и стабло срубљено до близу корена. Не усахну то дрво, јер га крв крсних мученика оживотвори. Не осуши се срубљено стабло, јер Царство Небеско, које витези крста изабраше, даде му снагу да озелени и пусти гране. И заиста народ се одржао и све издржао, благодарећи Косову и цркви. Црква је била тумач Косова, а Косово тумач свега што се догодило, пре и после пропасти земаљског  царства  србског.  Помоћу   та   два   верна   тумача,   народ  је   схватио   суштину   слободе.

Схватио је, да је слобода дар Божији; да је светиња, и да је нераздвојна од часног Крста. Ко се огреши о Часни Крст, огрешио се о слободу, и обратно, ко се огреши о слободу огрешио се и о Часни Крст. Слобода је светиња, отуда и назив: света слобода. Као чисто платно даје се слобода људима; кад је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Или чиста слобода, или никаква. Или света слобода, или никаква.Поуке Св.Николаја Србског:
“Србску државу , браћо, основали су свеци.“
“У свима трагичним временима наше историје ми смо имали једног џиновског човека који је успешно свршавао најтеже задатке. Тај џиновски човек јесте наш народ. Ако он данас није такав, значи, или да није критично време, или да смо се о Божју огрешили. Сви пак видимо да је време критично, значи да стоји оно друго – да смо се о Божју огрешили. Зато хитно се Богу поклонимо, пред Њиме се покајмо и к Њему завапимо; најпре као Богу милости, па онда као Богу правде. Оци наши, који бише праведнији од нас, певаху химну “Боже правде“, која је и наша данашња химна. Но ми, који се много огрешисмо у миру и слободи, морамо се најпре обратити Богу милости да нам грехе опрости. Тек онда ћемо смелије и радосније певати:“Боже правде!“ Јер кога он милошћу својом право помилује, онога после правдом својом штити и брани.
“Нека се свако врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе; да га неби поклопили језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом. Нека се свако ко је србски родољуб, труди да задобије Царство Небеско, којим се једино може одржати Царство земаљско на дуже време.“
“Не може се историја  србског народа писати само мастилом, него и крвљу и сузама.“

Помози Боже
да се Срби обоже,
сложе и умноже!